Da li deca mogu biti zdrava, a niska?
Deca mogu biti zdravo niska što znači da terapija nije ni potrebna, a ni moguća.
Na primer: ako su nam roditelji niski, nije moguće ni očekivati a ni učiniti bilo šta da dete bude željeno visoko. Kod ove grupe dece, anamneza i klinički pregled mogu da ukažu na prirodu poremećaja – terapija se retko primenjuje: jedino u slučajevima veoma izraženog usporenog sazrevanja, kada je i moguće izvršiti reviziju dijagnoze od fiziološkog ka patološkom niskom rastu.
Svako zna da najniža deca u odeljenju imaju najniže roditelje. A mnogi imaju iskustvo i da je neki dečak u odeljenju neobično nizak, gotovo da izgleda kao mlađi brat nekog od ozbiljnijih pubertetlija – vršnjaka iz razreda. I ne samo što je nizak nego se čini i ekstremno nezreo – u društvu dečaka koji imaju već brkove, ovaj nije još ni promenio sve mlečne zube!
Foto: Freepik
Na osnovu zdravstvene i socijalne anamneze, antropometrijskih merenja (i visine deteta i visine roditelja), detaljnog fizikalnog pregleda, odredjivanja zrelosti kostiju, ispitivanja endokranijuma (rendgen glave – ciljano mesta gde leži hipofiza, pregled očnog dna, širina vidnog polja, evocirani potencijali, skener, magnet), te procene funkcije ključnih sistema unutrašnje ravnoteže (endokrinološki, imuno-hematološki, kardiovaskularni, renalni, gastrointestinalni) mogu se diferencirati najčešći uzroci zdravo niskog rasta. To su genetski ili porodično niski rast („nizak”), porodično usporeno sazrevanje i rastenje („usporen”) i kombinacija – porodično nizak rast sa porodično usporenim sazrevanjem i rastenjem („nizak/usporen”, „small/delay”).
Pročitajte>> Zašto je bitno da deca dobro rastu?
Porodično nizak rast
Deca sa porodično niskim rastom (familijarnim ili genetskim) imaju opterećenu familijarnu anamnezu (visinu roditelja) i limitiranu adultnu visinu. Ona se može predvideti, bilo na osnovu dosta preciznih kompjuterskih matematičkih programa (”target height”) ili orijentacionih formula (polovina zbira visine roditelja i broja 13 za dečake, odnosno polovina razlike visine roditelja i broja 13 za devojčice). Ova deca počev od ranog detinjstva rastu konstantno niskim tempom rasta, te stoga u nomogramu permanentno prate treću percentilu (ili -2.0SD) na konstantnoj, identičnoj udaljenosti. Pubertetski razvoj se odvija normalno, karakteristično za datu sredinu. Nema kašnjenja u koštanom dozrevanju - koštana dob je odgovarajuća za uzrast a zubi niču na vreme. Deca imaju normalne proporcije, bez sistemskih ili endokrinih oboljenja, odnosno kliničkih ili laboratorijskih abnormalnosti. Predviđena adultna visina, izračunata na osnovu koštane zrelosti po metodi Bayley-Pinneau, gotovo je identična preračunatom genetskom potencijalu (”target height”-u). Finalna visina u principu je mala – za muškarce do 167.5cm, a za žene do 155.5cm. Terapijski pokušaji, čak i humanim hormonom rasta, nisu doveli do značajnijeg uvećanja adultne visine.
Foto: Freepik
Pedijatar bi trebalo da bude obazriv u postavljanju dijagnoze porodično niskog rasta. Instaliranjem ove dijagnoze kod deteta sa niskim rastom stopiraju se dalji napori u otkrivanju mogućih uzroka niskog rasta. Mora se dokazati (a ne pretpostaviti ili spekulisati!) da je nizak rast posledica genetskog limita. Stoga je sasvim logično, da se krajnja dijagnoza ne postavi sve dok se svi nalazi ne procene i preostali, drugi uzroci niskog rasta ne isključe!
Porodično usporeno sazrevanje i rastenje
Deca se rađaju sa normalnom porođajnom masom i dužinom (dakle, ne radi se o intrauterinoj retardaciji rasta). Rast najčešće postaje usporen oko šestog meseca života, što se u principu teško detektuje, te se teško i zapaža smanjenje brzine rasta pre četvrte ili pete godine – onda kada polako primat u indukciji rasta preuzima hormon rasta. Vremenom razlika u rastu u odnosu na vršnjake postaje sve izraženija, što je razlog velike patnje ove dece. Iako se javlja u oba pola, ovaj entitet je mnogo češći kod dečaka, sa incidencijom dobro ispod 1:100. Pubertet u ovakve dece jako kasni, u proseku 2-4 godine, a početak pubertetskog razvoja u skladu je sa koštanom zrelošću, koja inače jako kasni, baš kao i izbijanje zuba. Podatak o ovakvom kašnjenju u biološkoj zrelosti nekad je ključan za dijagnozu. Ovakvo ”kašnjenje” u rastu i razvoju dešava se sve dok dete ne dostigne neku ”kritičnu” koštanu zrelost (obično izmedju 12 i 14 godina skeletne zrelosti). Tada dolazi do naglog pubertetskog sazrevanja i rastenja, uz relativno brzu nadoknadu primarnog deficita (”catch-up growth”). Definitivna visina je normalna, baš kao i telesne proporcije i subjektivno osećanje dece, i podudara se sa genetskim potencijalom (”target height”). Nepodudaranje hronološke i koštane dobi u ovom entitetu može biti jako veliko.
Foto: Freepik
Način rasta u porodično usporenom sazrevanju i rastenju može se smatrati najširom varijantom fiziološkog rasta i pokušava se objasniti na dva načina. Najčešće je u vezi sa neadekvatno oblikovanim pulsevima u lučenju hormona rasta: visoka bazalna sekrecija a mali skokovi lučenja u toku noći (”neurohumoralna disfunkcija”).
Pitanje lečenja je kontraverzno, obzirom da je definitivna visina obično normalna i bez lečenja. Međutim, kod dece sa velikim kašnjenjem i sa velikim psihološkim problemima koje ovo kašnjenje neminovno nosi, terapija se može preduzeti i podrazumeva oprezno i minimalno davanje polnih steroida (depo testosterona) ili anabolnih steroida (Oxandrolon). Cilj ovakve terapije upravo je ubrzanje sazrevanja i rastenja.
Postoje i entiteti koji podrazumevaju kombinaciju predhodna dva stanja.
U svakom slučaju dijagnozu zdravo niskog rasta valja odmah postaviti, ne bi li se pravovremeno isključili mogući uzroci patološki niskog rasta. Niski rast mora se lečiti na vreme!
Danas, kada skoro svi imamo „pametne” mobilne telefone, široko je rasprostranjena upotreba korisnih i praktičnih aplikacija za beleženje telesnih visina dece.
Postoje brojne aplikacije, a za roditelje u Srbiji se izdvaja aplikacija „Karta rasta” (NB Soft) jer je na našem jeziku i koriste se isti standardi rasta kao i u elektronskim kartama rasta u domovima zdravlja. Aplikacija je besplatna i dostupna za Android i Ajfon telefone i tablete, a omogućava vođenje „dnevnika rasta” za više dece. U aplikaciji takođe postoji automatsko računanje takozvanog genetskog potencijala, odnosno srednje visine roditelja prilagođene polu deteta.
Zatim se na grafikonu u aplikaciji za svako dete može jasno videti aktuelna visina i brzina rasta, uz jasno označenu zonu visokog i niskog rasta. Takođe, na grafikonu se može videti i ako je dete normalne visine ali odstupa od srednje visine roditelja, odnosno genetskog potencijala.
autor teksta: prof. dr Saša Živić, endokrinolog Klinički centar Niš
Pročitajte još>> NISKI RAST DECE NIJE SUDBINA
Komentari (0)