Svakoj majci se desi da se beba zagrcne bez ikakvog razloga. Ako se to ponavlja, roditelji se sa zebnjom pitaju šta se dešava. Da li je sve to normalno ili ipak treba da se obrate pedijatru objašnjava profesor dr Vojislav Perišić, pedijatar, gastroenterolog i hepatolog, gost Jutarnjeg programa RTS-a.
Roditelji se često obraćaju za pomoć u uverenju da je u pitanju nekakva fizička prepreka koja ometa gutanje i izaziva da se dete često zagrcne, odnosno, kako to lekari nazivaju, imaju „geg refleks”.
Foto: Freepik
Kako objašnjava profesor dr Vojislav Perišić, događa se da detetu kada prelazi sa kašaste hrane na seckanu zapadne neki komadić i da se dete zagrcne.
– To nije nikakav problem. Prosto dete treba položiti na levi bok, roditelj prstom izvuče komadić koji je zapao ili mu da da popije dva gutljaja vode i sve bude u redu. Međutim, meni se javljaju pacijenti kod kojih to postaje konstantan problem, odnosno čim dete pređe na seckanu hranu ima „geg refleks”. Praktično, ima dece od godinu i po dana ili dve koja ne mogu da progutaju ništa seckano ili gusto – objašnjava profesor Perišić.
To znači da se nije obavio tranzicijski period koji se po pravilu odvija između osmog i dvanaestog meseca. Često je roditeljima komfornije da dete hrane blendiranom hranom i kašicama. Ali, po automatizmu postojećih autonomnih refleksa je i refleks gutanja koji ne traži voljnu kontrolu.
Preporuke za hranjenje
- Hranu blendirati deci do šestog meseca.
- Od šestog do osmog meseca detetu treba davati gnječenu hranu.
- Seckana hrana se daje od osmog meseca.
- Ukoliko se roditelji pridržavaju ovog stepenovanja u konzistenciji hrane dete neće imati problema sa gutanjem, tvrdi profesor Perišić.
Kada se dete prebacuje na seckanu hranu, tada se uči voljni refleks gutanja i on se razvija od osmog meseca pa nadalje. Ako dete to ne nauči, već polaskom u vrtić to može biti ogroman problem.
– Treba imati u vidu da gutanje može i da se zaboravi. Dete se uči gutanju tako što mu se u kašicu doda mali meki komadić hrne i prinese usnama, na vrh jezika, da dete proba, strah izostaje i refleksne kontrakcije farigijalne i palatalne muskulature reaguju i hranu izbacuju. To je proces koji traje dva, tri i četiri meseca. Dete polako napreduje da bi konačno moglo da pređe na seckanu hranu, pa sa seckane na gustu – dodaje profesor.
To je u stvari proces reedukacije, ponovnog učenja akta gutanja. Takođe, treba imati u vidu da problemi sa učenjem gutanja nisu redak problem zbog koga se roditelji obraćaju lekaru.
Profesor Perišić objašnjava da lekar treba da konstatuje u čemu je stvar i objasni roditeljima vrstu problema. Zatim je potrebno obučiti roditelje kako da nauče dete da guta i pratiti napredak.
Prof. dr Vojislav Perišić u Jutarnjem programu RTS-a (Foto: Video Screenshot)
Na gutanje utiču i nepca, ždrelo, jezik i donja vilica. Kada dete uspešno guta gustu kašastu hranu, znači da sve te strukture dobro funkcionišu.
– Dete samo zna. Treba posmatrati kako dete reaguje kada roditelji jedu. Ima slučajeva da dete i u petom mesecu želi da proba tvrđu hranu. Onda ne treba čekati osmi mesec. Naravno, ima dece kod koje taj proces kasnije sazreva, ali treba biti strpljiv jer će ga sigurno naučiti ili će ga, na kraju krajeva, naučiti pedijatri. Ali, važno je da hrana bude ukusna i meka. Pre svega ukusna – naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu profesor Vojislav Perišić.
Izvor: RTS.rs
Komentari (0)