Utvrđeno je da od 20 do 40 odsto dece u zavisnosti od uzrasta ima dislaliju. A, disleksiju, specifičnu smetnju u razvoju, učenju i sposobnosti čitanja, ima od pet do 10 odsto dece u Srbiji. Ovo su i najčešće tegobe zbog kojih se predškolci i školarci javljaju u logopedske ambulante.
Dok je disleksija smetnja koja je u najvećem procentu nasledna i ne može da se ispravi, pogrešna artikulacija nastaje zbog više faktora: malformacije jezika i vilice, oslabljenog sluha, ali nekad i spoljnih faktora kao što su loš govorni uzor ili tepanje u ranom uzrastu. Mnogi stručnjaci navode i kasno uvođenje čvrste hrane u dečji jelovnik, zbog čega deca ne žvaću hranu i time ne razvijaju pravilno govorni aparat. Problemi u trudnoći majke, prevremeni i težak porođaj, takođe se navode kao mogući uzroci disleksije.
Disleksičari nisu samo u školskim klupama. Njih ima i na fakultetima, među zaposlenima, jer ova smetnja je hronična i traje čitav život. Prema rečima dr Slavice Golubović, profesora kliničke logopedije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, disleksija je u 85 procenata nasledna, češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica i teško je doći do tačne procene učestalosti pojave disleksije:
– Ne postoje međunarodno prihvaćeni testovi čitanja i kriterijumi za procenu smetnji. U proseku, 15 procenata populacije ispoljava smetnje u učenju, a Svetska zdravstvena organizacija ukazuje na činjenicu da od 60 do 80 odsto ove populacije ima smetnje u čitanju i govorenju.
Prof. Golubović napominje da se ova smetnja javlja podjednako kod dece normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova.
– Disleksija predstavlja značajno neslaganje između postojećeg i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast. Smetnje se odnose na brzinu i tačnost čitanja i nivo razumevanja pročitanog, kao i duže sricanje i tiho izgovaranje reči pri čitanju. Ritam, tempo i način čitanja su određeni povremenim zastojima zbog nepreciznog iščitavanja reči, ali i odsutnošću pauze, silazne ili uzlazne intonacije kada se čitaju izjavne i upitne rečenice.
 Dete od tri godine treba pravilno da izgovara 18 glasova, mada ima dece koja u tom uzrastu mogu pravilno da izgovaraju svih 30 glasova, ali to se ipak ređe dešava. U uzrastu od 5,5 godina deca treba pravilno da izgovaraju svih 30 glasova.  |
Smetnje se javljaju u čitanju kratkih reči kao što su „od”, „uz”, „iz”, kao i pri čitanju višesložnih, komplikovanijih i manje učestalih reči. U čitanju postoje različite zamene, skraćivanja ili dodavanja slova, delova reči i celih reči kojih u tekstu u stvari nema, zamenjuju se i reči slične osnove, neke reči dobijaju nepostojeće nastavke, neke se potpuno skraćuju.
Mozak disleksika razlikuje se od mozga „normalnih” čitača. Šta je od ovo dvoje (različita struktura mozga ili smetnje u učenju), uzrok, a šta posledica, predmet je rasprava svetskih stručnjaka.
– Zbog toga što odbijaju da priznaju da okolina utiče na funkcionisanje i strukturu mozga, biološki deterministi pretpostavljaju da su ove razlike uzrok, a smetnje u učenju posledica. Tako, neki zastupaju mišljenje da postoje određene faze u razvoju mozga koje nazivaju „kritičnim periodima”, što znači da ako niste do određenog vremena savladali neku veštinu, nikada nećete. Ovo se dešava zbog toga što se mozak razvija i zato što su uspostavljene određene faze koje se ne mogu izmeniti – objašnjava prof. Golubović.
Neki istraživači, međutim, zastupaju mišljenje da disleksija uzrokuje razlike u strukturi i funkcionisanju mozga, i da će se moždana struktura promeniti ako se disleksičar pravilno nauči da čita.
Kod neke dece koja imaju razvojni jezički poremećaj očekuje se da će ispoljiti i disleksiju. Mogući pokazatelji disleksije mogu da se utvrde i u predškolskom uzrastu, ali se disleksija mora dijagnostikovati najkasnije u drugom razredu osnovne škole, kako bi se na vreme započelo sa tretmanom.
Nepravilno izgovaranje glasova može da se toleriše najkasnije do desete godine. Iako se, prema rečima prof. Golubović, kod većine dece proces usvajanja svih glasova završava mnogo ranije:
– Pogrešan izgovor pojedinih glasova i posle doba kad ih izgovara većina dece, ne treba bezrezervno interpretirati kao poremećaj, zato što to može biti posledica imitacije loših uzora ili usporenijeg sazrevanja nekih sposobnosti koje su potrebne za izgovor glasova.
Deca koja pate od disleksije vrlo često su natprosečno inteligentna, i obično briljiraju u drugim predmetima. Njihovi umovi rade na isti način kao i umovi genija, jer isti mentalni procesi koji proizvode genija mogu da izazovu i te smetnje. Disleksiju su imali Leonardo da Vinči, Hans Kristijan Andersen, Aleksandar Grejem Bel, Albert Ajnštajn, Nelson Rokfeler, Vinston Čerčil, Volt Dizni.
Pročitajte još:
Nema posledica za decu koja kasnije progovore >>
Razigrana deca brže progovore >>
Komentari (0)