Foto:

Problemi sa vidom

Izvor: Bebac.com

Bebe koje na svet dođu kao nedonoščad mogu imati brojne zdravstvene probleme, a među njima su i problemi s vidom. Nerazvijena mrežnjača, zadnji deo oka koji je zadužen za prihvatanje i odašiljanje vida, ubrzo posle rođenja može se odlubiti i tada deca gube vid.

Prematurna retinopatija relativno je nova bolest prevremeno rođenih beba, koja se ispoljila s većim procentom preživljavanja nedonoščadi, što je omogućilo ovom oboljenju da se razvije. Tako je radost lekara koji su uspeli da povećaju procenat preživljavanja prerano rođene dece zasenio podatak da su mnoge bebe ostale slepe.

Ova bolest je jedna od najčešćih uzroka slepila dece. Tako na primer u SAD zbog komplikacija ove bolesti godišnje nastaje 500 do 600 novih slepoća. Kod dece koja se rode s težinom manjom od 1.250 grama oboljenje se pojavljuje u 60 odsto slučajeva, a kod 12 odsto njih potrebno je preduzeti lečenje.

Lekari u celom svetu pokušavaju da nađu način da leče ovu bolest i spreče slepoću, ali kada se govori o “zapuštenim” slučajevima, rezultati su vrlo skromni.

Svaka prematurna retinopatija ima svoj tok i prolazi kroz određene stepene – kaže šef odeljenja za prematurnu retinopatiju na Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Ana Oros. – Krajem osamdesetih godina prošlog veka uvidelo se da se u pojedinim stadijumima može delovati na mrežnjaču, uništiti deo koji nije dovoljno razvijen kako bi se sačuvao onaj dobar i tako omogućilo da se vid razvije.

Posle krio-metode danas se u ove namene primenjuje laser i on pomaže u 90 do 95 odsto slučajeva. Ali u preostalih pet ili deset odsto laser ne može da pomogne. Radi se o najtežim oblicima, kada je mrežnjača nerazvijena, nezrela, pa se razvijaju različite forme koje mogu dovesti do slepila.

Borba protiv ovog oboljenja i mogućeg slepila danas se vodi skriningom. Zlatno je pravilo da se pregleda svako dete koje je pod rizikom, odnosno koje je rođeno kao nedonošče, s malom telesnom težinom, koje je bilo pod kiseonikom…

Novi Sad je već 1991. godine pristupio dijagnostici i lečenju ove bolesti, a u saradnji s neonatolozima razvijen je program skrininga. Od 1998. godine intervencije se rade laserom.

Dve godine kasnije i u Beogradu započinje sistem ranog otkrivanja bolesti, a ukoliko je bila potrebna intervencija, dete se dovozilo u Novi Sad. Posle obuke lekarke u Novom Sadu, skrining počinje i u Kragujevcu, a intervencije laserom takođe se rade u Novom Sadu.

Od desetak beba koje su prevremeno rođene i koje su zbog retinopatije tretirane laserom, broj intervencija se za šest godina povećao na 150 u toku jedne godine. Ali još uvek ne pokrivamo sve ovakve slučajeve, jer se procenjuje da je godišnje u Srbiji potrebno uraditi oko 200 laserskih intervencija – kaže dr Oros.

Nažalost, najteži oblici ove bolesti za medicinu i nauku još uvek su nerešivi pa se mali broj oftalmologa u svetu i prihvata da ih operiše. Zato ne čudi što je tokom devetnaest godina putem Specijalne oftalmološke ordinacije “Eliksir” iz Novog Sada, a odnedavno Specijalne oftalmološke bolnice “Eliksir”, na Klinici za mikrohirurgiju oka “Fjodorov” u ruskom gradu Kalugi lečeno više hiljada naših pacijenata. Među njima je i veliki broj beba koje su imale najteži, četvrti i peti stepen prematurne retinopatije.

Radi se o veoma teškom oboljenju koje, ukoliko se ne leči pravovremeno, u većini slučajeva dovodi do potpunog gubitka vida i invaliditeta – kaže za naš list direktor Klinike za mikrohirurgiju oka “Fjodorov” u Kalugi prof. dr Aleksandar Tereščenko.

Ova klinika je u Rusiji jedna od vodećih u dijagnostikovanju i lečenju prematurne retinopatije.

Pre nekoliko godina radila se operacija vitrektomije kod oboljenja koje je uznapredovalo i koje je davalo neznatno poboljšanje u vidu povećanog dotoka svetlosti u oko – objašnjava dr Tereščenko.

Vremenom smo došli do saznanja da lečenje retinopatije kod prevremeno rođene dece mora početi u najranijim danima života deteta i da se tada može izbeći hirurški zahvat uz pomoć laserskih metoda. Razradili smo sistem dijagnostike i lečenja, što nam je omogućilo da sprečimo nastanak slepoće.

Neophodno je da se bolest otkrije u prvim danima nakon rođenja, jer se to oboljenje javlja u prve tri, četiri ili pet nedelja života. Nažalost, često nam deca dolaze s uznapredovalim stepenom oboljenja i tada je neophodna hirurška intervencija.

Funkcionalni rezultati takvih operacija su znatno niži nego nakon laserske intervencije koja se obavlja kada je dete staro mesec do mesec i po. Na veliku žalost, mnogo dece iz Srbije dolazi sa četvrtim i petim stepenom retinopatije, jer nema informacije među lekarima i zato što svi razmišljaju na stari način – da treba čekati. A šta čekati?

Retinopatija kod prevremeno rođenih beba bila je tema stručnog skupa koji je nedavno održan u Kalugi povodom 20 godina rada Klinike “Fjodorov” u ovom gradu. Osim oftalmologa iz Rusije, u radu ovog skupa je učestvovala i delegacija naših lekara iz Kliničkog centra Srbije, Kliničkog centra Vojvodine i s Vojnomedicinske akademije.

Zajednički stav je da se radi o složenom problemu o kojem treba stalno razmenjivati iskustva i nova saznanja među lekarima. Složenost problema je i u tome šta treba učiniti da roditelji brzo odreaguju i odvedu dete tamo gde mu se može uraditi visokokvalitetna dijagnostika i brzo lečenje. 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Bebe koje na svet dođu kao nedonoščad mogu imati brojne zdravstvene probleme, a među njima su i problemi s vidom. Nerazvijena mrežnjača, zadnji deo oka koji je zadužen za prihvatanje i odašiljanje vida, ubrzo posle rođenja može se odlubiti i tada deca gube vid.

Prematurna retinopatija relativno je nova bolest prevremeno rođenih beba, koja se ispoljila s većim procentom preživljavanja nedonoščadi, što je omogućilo ovom oboljenju da se razvije. Tako je radost lekara koji su uspeli da povećaju procenat preživljavanja prerano rođene dece zasenio podatak da su mnoge bebe ostale slepe.

Ova bolest je jedna od najčešćih uzroka slepila dece. Tako na primer u SAD zbog komplikacija ove bolesti godišnje nastaje 500 do 600 novih slepoća. Kod dece koja se rode s težinom manjom od 1.250 grama oboljenje se pojavljuje u 60 odsto slučajeva, a kod 12 odsto njih potrebno je preduzeti lečenje.

Lekari u celom svetu pokušavaju da nađu način da leče ovu bolest i spreče slepoću, ali kada se govori o “zapuštenim” slučajevima, rezultati su vrlo skromni.

Svaka prematurna retinopatija ima svoj tok i prolazi kroz određene stepene – kaže šef odeljenja za prematurnu retinopatiju na Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Ana Oros. – Krajem osamdesetih godina prošlog veka uvidelo se da se u pojedinim stadijumima može delovati na mrežnjaču, uništiti deo koji nije dovoljno razvijen kako bi se sačuvao onaj dobar i tako omogućilo da se vid razvije.

Posle krio-metode danas se u ove namene primenjuje laser i on pomaže u 90 do 95 odsto slučajeva. Ali u preostalih pet ili deset odsto laser ne može da pomogne. Radi se o najtežim oblicima, kada je mrežnjača nerazvijena, nezrela, pa se razvijaju različite forme koje mogu dovesti do slepila.

Borba protiv ovog oboljenja i mogućeg slepila danas se vodi skriningom. Zlatno je pravilo da se pregleda svako dete koje je pod rizikom, odnosno koje je rođeno kao nedonošče, s malom telesnom težinom, koje je bilo pod kiseonikom…

Novi Sad je već 1991. godine pristupio dijagnostici i lečenju ove bolesti, a u saradnji s neonatolozima razvijen je program skrininga. Od 1998. godine intervencije se rade laserom.

Dve godine kasnije i u Beogradu započinje sistem ranog otkrivanja bolesti, a ukoliko je bila potrebna intervencija, dete se dovozilo u Novi Sad. Posle obuke lekarke u Novom Sadu, skrining počinje i u Kragujevcu, a intervencije laserom takođe se rade u Novom Sadu.

Od desetak beba koje su prevremeno rođene i koje su zbog retinopatije tretirane laserom, broj intervencija se za šest godina povećao na 150 u toku jedne godine. Ali još uvek ne pokrivamo sve ovakve slučajeve, jer se procenjuje da je godišnje u Srbiji potrebno uraditi oko 200 laserskih intervencija – kaže dr Oros.

Nažalost, najteži oblici ove bolesti za medicinu i nauku još uvek su nerešivi pa se mali broj oftalmologa u svetu i prihvata da ih operiše. Zato ne čudi što je tokom devetnaest godina putem Specijalne oftalmološke ordinacije “Eliksir” iz Novog Sada, a odnedavno Specijalne oftalmološke bolnice “Eliksir”, na Klinici za mikrohirurgiju oka “Fjodorov” u ruskom gradu Kalugi lečeno više hiljada naših pacijenata. Među njima je i veliki broj beba koje su imale najteži, četvrti i peti stepen prematurne retinopatije.

Radi se o veoma teškom oboljenju koje, ukoliko se ne leči pravovremeno, u većini slučajeva dovodi do potpunog gubitka vida i invaliditeta – kaže za naš list direktor Klinike za mikrohirurgiju oka “Fjodorov” u Kalugi prof. dr Aleksandar Tereščenko.

Ova klinika je u Rusiji jedna od vodećih u dijagnostikovanju i lečenju prematurne retinopatije.

Pre nekoliko godina radila se operacija vitrektomije kod oboljenja koje je uznapredovalo i koje je davalo neznatno poboljšanje u vidu povećanog dotoka svetlosti u oko – objašnjava dr Tereščenko.

Vremenom smo došli do saznanja da lečenje retinopatije kod prevremeno rođene dece mora početi u najranijim danima života deteta i da se tada može izbeći hirurški zahvat uz pomoć laserskih metoda. Razradili smo sistem dijagnostike i lečenja, što nam je omogućilo da sprečimo nastanak slepoće.

Neophodno je da se bolest otkrije u prvim danima nakon rođenja, jer se to oboljenje javlja u prve tri, četiri ili pet nedelja života. Nažalost, često nam deca dolaze s uznapredovalim stepenom oboljenja i tada je neophodna hirurška intervencija.

Funkcionalni rezultati takvih operacija su znatno niži nego nakon laserske intervencije koja se obavlja kada je dete staro mesec do mesec i po. Na veliku žalost, mnogo dece iz Srbije dolazi sa četvrtim i petim stepenom retinopatije, jer nema informacije među lekarima i zato što svi razmišljaju na stari način – da treba čekati. A šta čekati?

Retinopatija kod prevremeno rođenih beba bila je tema stručnog skupa koji je nedavno održan u Kalugi povodom 20 godina rada Klinike “Fjodorov” u ovom gradu. Osim oftalmologa iz Rusije, u radu ovog skupa je učestvovala i delegacija naših lekara iz Kliničkog centra Srbije, Kliničkog centra Vojvodine i s Vojnomedicinske akademije.

Zajednički stav je da se radi o složenom problemu o kojem treba stalno razmenjivati iskustva i nova saznanja među lekarima. Složenost problema je i u tome šta treba učiniti da roditelji brzo odreaguju i odvedu dete tamo gde mu se može uraditi visokokvalitetna dijagnostika i brzo lečenje. 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije