Problem ličnih pratilaca: Epidemija koronavirusa uticala i na oblast socijalne zaštite

Pratilac treba da je uz dete u školi i kod kuće, sve dok mu je potrebna pomoć i podrška, ali da je u okviru prihvaćenog radnog vremena od osam sati dnevno. U Novom Sadu obezbeđen je po jedan pratilac za 355 dece, pružalac usluge je Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović” s domom učenika, a odlukom o gradskom budžetu za 2020. godinu u tu svrhu obezbeđeno je 168.500.000 dinara.

Da bi se usluga ličnog pratioca poboljšala, uredila i zaštitila, oformljeno je Udruženje „Pokret za socijalnu inkluziju”, a predsednica Nina Nedović ističe da je, zbog specifičnog načina organizovanja nastave, najveća briga osoba koje se bave tim zahtevnim, emotivno i fizički iscrpljujućim poslom, izuzetno mala zarada i da deca nemaju odgovarajuću podršku tokom čitave godine, već samo dok traje škola.

– Pratioci na sat dobijaju 201 dinar i na kraju meseca predaju nadležnima popunjenu satnicu za prethodni mesec i evidenciju aktivnosti rada s detetom. S obzirom na to da deca zbog koronavirusa ne pohađaju redovno časove, pratilac mesečno jedva može da zaradi od 6.000 dinara do 10.000 – objašnjava za novosadski „Dnevnik” Nina Nedović, dodajući da se s tim novcem ne može pristojno živeti.

– Pravilnikom je uređeno da pravo na naknadu troškova za uslugu ličnog pratioca deteta roditelj može ostvariti za najviše 40 časova nedeljno. U časove pružanja usluge uračunava se vreme provedeno na putu od kuće do vaspitno-obrazovne ustanove, boravak u školi ili vrtiću prema nastavnom planu i programu, odnosno rasporedu nastavnih i vannastavnih aktivnosti u koje je dete uključeno. Sporno je što je ta usluga  ograničena na školsku godinu i prestaje 30. juna. Nakon toga deca nemaju pravo na ličnog pratioca dok ponovo ne sednu u klupe 1. septembra. Deca sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, izuzetno su osetljiva kategorija društva, kojoj je potrebna posebna podrška i poželjna je dnevna rutina, pa tokom letnjeg raspusta mnoga nazaduju, gube radne navike i zaboravljaju brojne stvari koje su uz pomoć pratioca naučila, što je bio slučaj i u vreme vanrednog stanja.

Nina Nedović podseća na to da je u martu uvedeno vanredno stanje i da se Udruženje tada obratilo gradonačelniku, Gradskoj upravi za socijalnu i dečju zaštitu i ŠOSO „Milan Petrović” s pitanjem šta će biti s decom sa smetnjama i pratiocima tokom vanrednog stanja. Iz Grada su kazali da je, uzimajući u obzir tešku materijalnu situaciju ličnih pratilaca nastalu zbog primene mera za sprečavanje širenja koronavirusa, i u nameri da se iznađe najbolje rešenje za naknadu troškova za uslugu ličnog pratioca, Gradski štab za vanredne situacije 16. aprila doneo naredbu kojom je propisao da se, bez obzira na broj časova stvarno pruženih usluga, ličnim pratiocima isplati pružanje usluge za 40 sati sedmično. Ukoliko je prema dostavljenom izveštaju o pruženim uslugama, broj tih časova u mesecu manji od 40 sedmično, pružalac usluge je dužan da razliku do 40 časova sedmično realizuje naknadno, nakon prestanka vanrednog stanja, a najkasnije zaključno s izveštajem za decembar.

Ipak, iz udruženja i dalje strahuju da će sve više ličnih pratilaca odustati od bavljenja tim poslom zbog izuzetno male zarade, što će dovesti do toga da će se ta usluga ugasiti. Oni naglašavaju da će najveću štetu pretrpeti deca s invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, jer imaju višestruke koristi i pravo da se aktivno uključe u društveni život. Od nadležnih smo dobili odgovor da, „imajući navedeno u vidu, Grad će i ubuduće voditi računa i nastojati da olakša položaj, kako korisnika usluge, tako i ličnih pratilaca dece”.