Probiotici povoljno deluju na zdravlje

Probiotici, dobre bakterije, konzumiraju se radi poboljšanja zdravlja. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije predstavljaju žive mikroorganizme, koji, kada se uzimaju u odgovarajućoj količini, izazivaju povoljne efekte na zdravlje. U poslednje dve decenije probiotski proizvodi, kao i proizvodi bazirani na probiotskim kulturama kao što su fermentisani mlečni proizvodi obogaćeni probioticima, napravili su pravu ekspanziju među stanovništvom razvijenih zemalja.

Za njihovo veliko zanimanje postoje brojni razlozi o kojima govori gastroenterolog prof. dr Miodrag Krstić iz Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije.

– Savremene molekularne tehnologije doprinele su da se bolje upozna svet crevne mikroflore, koji je, inače, teži od jednog kilograma kod zdravih odraslih ljudi. Za ljudsko zdravlje creva su važna jer se u njima nalazi deset puta više bakterija nego što ima ukupno ćelija u našem organizmu. Te bakterije su odgovorne za vrlo važne metaboličke procese koji se dešavaju unutar organizma, pa je potpuno logično zanimanje za njih. Svet mikroorganizama u najvećem broju čine anaerobne bakterije (više od 90 procenata), ali i gljivice i bakterofagi, odnosno virusi koji žive u bakterijama. Iako postoji veliko interesovanje naučnika za mikrosvet creva, još uvek je identifikovan manji procenat, dok je više od 70 odsto i dalje enigma.

– Crevna mikroflora varira od čoveka do čoveka a kod bolesti digestivnog trakta crevna mikroflora je drugačija u odnosu na zdrave osobe. Sastav je različit i kod gojaznih u odnosu na osobe koje nemaju višak kilograma. Zapaženo je da neki sojevi bakterija utiču na metaboličke procese koji doprinose razvoju pojedinih bolesti, kao što je dijabetes i masna jetra. S druge strane, probiotskim bakterijama to isto stanje može da se makar delimično reguliše i bolest svede u razumne okvire.

– Svoju efikasnost pokazali su kod akutnih crevnih infekcija, kao što su virusni i bakterijski gastroenterokolitis. To je provereno mesto gde probiotik leči. Sa uspehom se primenjuje u prevenciji i terapiji dijareje uzrokovane davanjem antibiotika, posebno kod infekcije izazvane klostridijom dificile, najtežom komplikacijom uzimanja antibiotika. Probiotici su uspešni i u terapiji sindroma nervoznog debelog creva, za koje se uzročnici precizno ne znaju. U svakom slučaju, uzimanje probiotika flabiona jedanput dnevno pokazalo se izuzetno efikasnim u lečenju 30 do 50 odsto obolelih od nervoznog creva.

– Probiotici se razlikuju po sastavu, koncentraciji i efikasnosti. Uglavnom se radi o različitim bakterijskim sojevima laktobacilusa i bifidobakterija. Jedina probiotska gljivica koja se koristi je saharomiceta iz roda B. Ona se uspešno koristi još od 1926. godine. Važno je napomenuti da se većina probiotika koristi za iste dijagnoze, a o njihovoj efikasnosti svedoče validne kliničke studije. Dobri probiotici su oni sa više od deset na devet bakterija, što znači da su izuzetno koncentrovani, a samim tim i efikasniji. Prehrambena industrija daje svoj doprinos bogatim asortimanom probiotskih jogurta, koji, takođe, doprinose uspostavljanju normalne flore i crevne ravnoteže.

Osobe koje stalno piju veće količine kiselog mleka ili jogurta zdravije su i duže žive, pokazala su istraživanja. To je zato što se u ovim napicima nalazi laktobacilus bulgarikus, bakterijski soj važan za zdravlje digestivnog trakta. A upravo osobe koje redovno piju ove mlečne proizvode imaju stalno prisutnu bakteriju laktobacilus bulgarikus u digestivnom traktu. A da bi neki mikroorganizam mogao da se koristi u probiotičke svrhe treba da ispunjava nekoliko važnih uslova. Treba da je poreklom iz digestivnog trakta čoveka, da nije patogen i toksičan za ljude i da preživljava uslove koji vladaju u digestivnom traktu. To znači da ne reaguje na veliku kiselost želudačnog soka, koja je, inače, prisutna, kao ni na žučne kiseline u tankom crevu. Osim toga, treba da proizvodi antimikrobne supstance, aktivne prema nepoželjnim mikroorganizmima u digestivnom traktu i da za vreme tehnoloških postupaka proizvodnje i čuvanja ima visok stepen preživljavanja.

Naučnici sa Univerziteta u Teksasu uočili su da probiotski mlečni proizvodi, a pre svega jogurt, povoljno utiču na mentalno zdravlje. Oni imaju ulogu u stvaranju, apsorpciji i transportu neurohemikalija, ključnih za zdravlje mozga i nerava. Po njihovom mišljenju, poboljšavanjem mikroflore u crevima mogli bi da se leče poremećaji zdravlja mentalne prirode kao što je, recimo, depresija. U prilog ovoj tvrdnji govore istraživanja u kojima se vidi da mikrobi mogu da stvore i odgovore na neurohemikalije, što može pozitivno da deluje na nervni sistem i imunitet, pa tako i na celokupno zdravlje određene osobe, istakao je dr Gregor Rajd, jedan od naučnika tima.

Najviše pozitivnih svojstava novija istraživanja ipak pripisuju probiotiku laktobacilus ramnozus GG. Ova bakterija sprečava nastanak i skraćuje trajanje nekih dijareja, snižava nivo lošeg holesterola, učestvuje u proizvodnji vitamina K, B6, folne kiseline u debelom crevu. Takođe, suzbija razmnožavanje bakterije helikobakter pilori, glavnog uzročnika čira na želucu i dvanaestopalčanom crevu, pomaže u prevenciji malignih i drugih oboljenja digestivnog trakta, kao i brojnih autoimunih bolesti.

Inače, crevni trakt jedna je od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju. Čak 80 odsto ljudskog imunog sistema nalazi se u crevima, zbog čega je i važno da su ona zdrava. Probiotske bakterije su u stanju da iz creva potisnu štetne, a istovremeno stimulišu imune ćelije fagocite, zadužene za čišćenje patogenih mikroorganizama. Zato i ne treba da čudi što se probiotici “pakuju” na najrazličitije načine, a sve češće se nalaze i u pivu, vinu, napicima za sportiste, sirevima.