Privatni ili državni vrtići

Na ovo pitanje se ne može dati tačan odgovor, jer neki roditelji smatraju da su bolji privatni vrtići, dok drugi misle suprotno i zadovoljni su radom i odnosom prema deci u državnim vrtićima. U svakom slučaju i državni i privatni vrtići moraju da ispunjavaju zakonom određene uslove da bi se bavili ovom delatnošću. Jedno je sigurno – u državnim vrtićima su cene niže, ali je zato broj dece u grupama veći nego u privatnim vrtićima.  

Osnovna razlika između državnih i privatnih vrtića je u ceni, jer su privatni obično skuplji. Osim toga, u državnim vrtićima postoji tačno određen dnevni režim, dok se u privatnim vrtićima možete dogovoriti oko toga kada da dovedete dete, da li će ono da jede u vrtiću ili ne i slično. Takođe, u nekim privatnim vrtićima su u mesečnu cenu uračunati i časovi engleskog, fiskulture, predstave i slično, dok u državnim vrtićima sve to treba posebno da platite. Velika razlika je i broj dece u grupama i to je ono zbog čega se roditelji najčešće i odlučuju za privatan vrtić, gde su grupe mnogo manje. 

Državni vrtići rade od 6 ujutro, a deca, u zavisnosti kako roditeljima odgovara, mogu se dovesti sve do 8 sati. Kraj radnog dana je u 16:30, 17 časova ali i u 18 časova u zavisnosti od grada. U nekim gradovima u kojima postoje preduzeća koja rade u dve smene, postoje vrtići koji imaju i drugu smenu. Tako da u tom slučaju roditelji decu dovode u vrtić u poslepodnevnim časovima a uveče pred spavanje dolaze po njih. 
U privatnim vrtićima je radno vreme fleksibilnije i obično usaglašeno sa obavezama roditelja. Početak radnog dana je u slično vreme kao u državnim, između 6 i 7 sati, ali se zatvara kasnije – u zavisnosti od potreba roditelja, najčešće u 18 časova. Neki privatni vrtići po zahtevu roditelja rade i vikendom, ali organizuju i večernje druženje za decu, kada deca u vrtiću i prenoće. 

Za dete je bolje ako grupa nije prevelika. Pedagozi smatraju da je osmoro dece u grupi optimalan broj, za uzrast do četiri godine. Za decu preko četiri godine starosti, optimalan broj je 12 u grupi. Međutim, realno stanje u našim državnim pa i privatnim vrtićima često je drugačije od te preporuke. Ako je roditelju to veoma važan kriterijum, trebao bi da se odluči za privatne vrtiće koji imaju svoje norme o broju dece i poštuju ih.
 

U vrtićima gde je broj dece u grupama preko 20, o njima naizmenično brinu tri vaspitača u jaslicama i dva u starijim grupama. Međutim, u manjim mestima gde ima mnogo manje dece, obično jedan vaspitač brine o jednoj grupi. Osim vaspitača u jaslicama, gde idu čak i bebe od godinu dana, brinu i negovateljice odnosno medicinske sestre specijalizovane za rad u vrtiću. 
U privatnim vrtićima je praksa da uvek bude barem dva vaspitača na grupu i baš iz tog razloga roditelji ponekad imaju doživaljaj da su u privatnim vrtićima vaspitači posvećeniji. Više ih na manji broj dece.

Iako bi trebalo da se deca redovno bave fiskulturom, nemaju svi, ni državni ni privatni vrtići, uslove za to, jer nemaju fiskulturnu salu. Onda mališani obično nekoliko puta nedeljno sa svojim vaspitačima vežbaju u hodniku ili u učionici, a kada je toplo vreme, napolju u dvorištu.

Razmislite o tome šta Vam je prioritet kada birate vrtić. Da li je to nega, uslovi vrtića, kompetentno i kreativno osoblje, veliko dvorište ili cena? Kada donesete odluku o tome šta Vam je presudno, raspitajte se u vrtićima koji su na lokaciji koja Vam odgovara i donesite odluku. Jednom izabran vrtić je u svakom slučaju promeniljiva kategorija, tako da ne očajavajte ako odmah ne dobijete ono za čim ste tragali. Najvažnije je da pratite svoje dete i njegov doživljaj vrtića.

Fotografije: Pixabay