Osećate umor i malaksalost, steže vas u grlu i začepljen vam je nos? Odmah posežete za bočicom najreklamiranijih čudotvornih tableta koje vas u trenu lišavaju svih neugodnih simptoma prehlade i gripa ili možda za svaki slučaj otrčite lekaru po dobre stare antibiotike?
Pre nego što dohvatite neki od brojnih dostupnih hemijskih lekova, pri pojavi prvih znakova bolesti pokušajte isprobati prirodne načine borbe protiv ovih oboljenja. Prirodne metode, za razliku od mnogih lekova, nisu agresivne prema našem organizmu te na kraju donose potpunije i trajnije rezultate.
Šta jesti kada smo bolesni
Kako telo prilikom bolesti troši energiju na izlečenje, ne treba ga opterećivati obilnim i teškim obrocima. Sveži sokovi od voća i povrća idealni su za osiguravanje dovoljnih količina vitamina i minerala, u obliku najlakše iskoristivom našem telu. Beli luk ima antibakterijska i antivirusna svojstva. Ljuta hrana poput čili papričice i rena podstiče znojenje te često pomaže u rastvaranju sluzi u disajnim organima.
Izbegavajte rafinirani šećer koji suzbija imunitet. Konzumacijom obilja voća i povrća utiče se i na smanjenje kiselosti u telu koja pogoduje razmnožavanju mikroorganizama. Mlečni proizvodi doprinose stvaranju sluzi, dok je kašičica kurkume, konzumirana sama ili u čaši vode, odličan recept protiv nakupljanja sekreta u disajnim organima.
Svaki simptom ima svoj čaj
Kod infekcija disajnih puteva, a posebno pri povišenoj temperaturi, telo troši više tečnosti nego inače. Stoga je važno unositi dovoljne količine pića, najbolje prirodnih biljnih čajeva. Čajevi sadrže mnoge blagotvorne materije koje deluju kao antioksidansi, jačaju imunitet te u zavisnosti od vrste čaja deluju antiseptički, podstiču znojenje i eliminaciju štetnih materija, rastvaraju sluz itd. Isprobajte žalfiju i kamilicu za dezinfekciju upaljenog grla, zovu i lipu za podsticanje znojenja, te slez za ublažavanje kašlja i olakšavanje disanja. Čajevi se takođe mogu koristiti za inhalaciju koja rastvara nagomilani sekret te omogućava bolju prohodnost disajnih puteva.
Poigrajte se s eteričnim uljima
Eterična ulja (u vrlo malim dozama) mogu znatno ublažiti simptome infekcija disajnog sistema. Najčešće se koriste za inhaliranje i dodavanje kupkama, a ponekad se mogu i lokalno utrljavati u kožu. Eterična ulja čajevca i timijana poznata su po svom antimikrobnom i antiseptičkom delovanju. Ulja ruzmarina i anisa smanjuju nakupljanje sluzi u plućima.
Eukaliptus i pepermint imaju antibakterijsko i antivirusno delovanje, čiste disajne puteve te olakšavaju disanje. Eterična ulja mogu se upotrebiti i u difuzeru koji lekovite čestice ulja raspršuje u prostor.
Izdvojite vreme za opuštanje i odmor
Stres doprinosi slabljenju odbrambene otpornosti organizma. Redovni trenuci opuštanja tokom dana, uz dovoljno sna tokom noći podstiču naš imunitet. Osim što deluju preventivno, odmor i opuštanje pomažu vraćanju tela u ravnotežu te bržem uklanjanju postojećih simptoma bolesti. Istraživanja pokazuju kako je otpornost organizma veća kod ljudi koji praktikuju neku od tehnika meditacije. Meditacijom smanjujemo lučenje hormona stresa u telu, postižemo duboki odmor i opuštanje te tako doprinosimo postizanju naše fizičke, mentalne i emotivne ravnoteže.
Naučite tehnike disanja
Ukoliko vam nos nije u potpunosti začepljen, jednostavnim tehnikama disanja koje nudi joga, a koje recimo uključuju brzo izdisanje na nos ili izmenično disanje kroz jednu pa drugu nozdrvu, možete pospešiti provetravanje sinusnih šupljina, a time i eliminaciju štetnih bakterija iz njih.
Redovnim izvođenjem ovih vežbi, koje se preporučuje naučiti od kvalifikovanih učitelja, osnažuje se čitav disajni sistem, eliminiraju toksina iz organizma, te potiče cirkulacija, čime se povećava otpornost tela prema infekcijama.
Uhvatite sunca koliko je to moguće
Razlog širenju virusa u zimskim mesecima nije samo hladnoća već i smanjena količina sunčevih zraka. Sinteza vitamina D koja se u telu odvija pod uticajem sunčeve svetlosti zimi je znatno smanjena. Istraživanja međutim pokazuju kako je ovaj vitamin bitan za pravilnu funkciju imunitetnog sistema, te neki naučnici sklonost infektivnim oboljenjima pripisuju nedostatku vitamina D u organizmu. Povećanim unosom ovog vitamina putem hrane i iskorištavanjem sunčanih perioda tokom hladnijih meseci, možemo stoga preventivno delovati na pojavu bolesti.
Živimo u stresnim vremenima i ponekad su prehlada ili grip samo način na koji nam telo signalizira da usporimo i uzmemo pet minuta za sebe. Prevencija je uvek najbolji lek, no ako već osećate prve znakove bolesti, izdvojite vreme za dovoljni odmor, pokušajte prirodnim metodama pomoći oslabljenom imunitetu i dopustite svome telu da samo vrati narušenu ravnotežu.
Komentari (0)