Uloga plastične i rekonstruktivne hirurgije kod dece je višestruka i u mnogim aspektima se razlikuje od primene kod odraslih, s obzirom na specifičnost dečijeg organizma koji je još uvek u fazi rasta i razvoja.
Jedna od specifičnosti ove hirurgije je da nije ograničena ni na jedan određeni deo tela, organa ili organskog sistema, već pokriva rad na celom telu i licu (ne računajući unutrašnje organe), baratujući pri tom sa različitim tkivima – kožom, mišićima, mašću, hrskavicom, kostima, nervnim tkivom i dr. – objašnjava dr Vlada Ribnikar, plastični hirurg poliklinike Beograd.
Sveukupan broj i vrste kongenitalnih anomalija je nemoguće nabrojati pa će u ovom tekstu biti navedene samo one nejšeće i koje se sa uspehom mogu korigovati tehnikama plastično-rekonstruktivne hirurgije.
Zečja usna
Jedna od najčešćih je takozvana zečja usna (rascep primarnog i/ili sekundarnog nepca), koja se operiše već u vrlo ranom uzrastu, počev od šestog meseca života. Nešto ređe, ali takođe prisutne, jesu kongenitalne anomalije usne školjke (anotia, microtia, cryptotia), kapaka (epicantus), vrata (pterygium colli).
Česte su i različite anomalije šake, kao što su: spojeni prsti (sindaktilije) ili prekomerni prsti (polidaktilije), kongenitalne kontrakture šake i angularne strikture.
Anomalije polnih organa (hypospadie, epispadie, aplazija vagine i dr.) predstavljaju poseban i složen segment koji je u domenu i urologije i plastične hirurgije.
Operacija koja se najčešće izvodi čak i kod veoma male dece je korekcija ušiju (otopostaza, „klempave uši“).
Operacija se vrši najčešće u uzrastu od 10-14 godina, mada može i ranije, ukoliko se pokaže da dete ima ozbiljne komplekse, osećaj nesigurnosti i probleme sa vršnjacima i ukoliko to i školski psiholog potvrdi. U izuzetnim slučajevima operacija se može uraditi i ranije, i pre polaska u školu.
Komentari (0)