Vodič kroz prilagođavanje na jaslice

Da li je moje dete spremno za jaslice, kako mu olakšati prilagođavanje i razdvojenost od roditelja, koliko dugo dete treba boraviti u jaslicama prvih dana, šta preduzeti ako adaptacija potraje i dete teško podnosi boravak u nepoznatoj sredini? Ta i slična pitanja muče ovih dana mame koje se zbog povratka na posao moraju odvojiti od deteta i zajedno s njim proći teške, ali neizbežne trenutke prilagođavanja na jaslice.

Svaka bi majka bila najsrećnija da može sa svojim detetom ostati kod kuće još koji mesec, barem do njegove druge godine, no, u današnjoj situaciji kada vas ni porodiljsko bolovanje ne štiti od otkaza niti možete računati na iole značajniju državnu podršku dok ste kući s detetom, a pritom nemate ni mogućnost baka servisa, ne preostaje druga opcija osim jaslica.

Stručne osobe u vrtiću ne mogu znati iz jednog ili dva susreta je li dete spremno za jaslice ili nije, kako ih to najčešće pitaju roditelji. Lekar može dati potvrdu da je dete spremno za jaslice isključivo na osnovi zdravstvenog stanja deteta, a to znači da je dete redovito vakcinisano, da nema nekih ozbiljnih bolesti ( za koje bi trebalo poseban tretman), da je fizički ravnopravno ostalim vršnjacima, odnosno da se razvija u skladu sa očekivanim.

Sama prilagodba počinje tek nakon upisa deteta u jaslice. Svako dete prolazi kroz taj period, samo što se neka deca prilagođavaju brže (za samo nekoliko dana), a drugoj deci je potrebno duže vrime (i do 2 meseca). Neka deca reaguju burnije,a neka i ne pokazuju veće promene u ponašanju. Promene u ponašanju tokom prilagođavanja deteta su prolazna pojava i dobro je biti pripremljen na njih, kako bi detetu mogli što bolje pomoći u prilagođavanju.

Kod prilagođavanja je važno da mama boravi neko vreme s detetom u jaslicama, pri odlasku od deteta se trebate oprostiti, a nikako se ne iskradati. Roditelj treba biti smiren, nikako detetu ne sme pokazati svoju zabrinutost ili žalost što ga ostavlja. Dete će to osetiti pa će se i ono tako osećati. Rastanak s detetom se ne sme odlagati u nedogled. Dugo smirivanje deteta ili ponovno vraćanje ne preporučuje se, jer dete plače. Dete će ubuduće plakati duže očekujući da se roditelj vrati.

U početku dete treba boraviti u jaslicama što je moguće kraće. Poželjno je da prve dane (1-2 nedelje) dete dolazi u vrtić na kraće vreme. Tokom perioda prilagođavanja nije poželjno navikavati dete na nove oblike ponašanja (navikavanje na noćnu posudu, odvikavanje od bočice, dude). Za malu decu koja se prvi put odvajaju od roditelja, spavanje može biti vrlo traumatično iskustvo.

Prilagođavanje nema određeni rok trajanja. Može biti kraća i duža, detetu tada još više treba ljubavi i pažnje da se ne oseća odbačeno i da ne stoji predugo u vrtiću. O tome koliko dugo će trajati period prilagođavanja i kako će se dete ponašati tokom tog perioda velikim delom zavisi o starosti deteta (lakše se prilagođavaju starija nego mlađa deca),o kontaktima s većim brojem dece i odrasli, o karakteristikama ličnosti deteta, da li su i na koji način pripremana na polazak u jaslice te o redovnosti dolaženja u ustanovu tokom perioda prilagođavanja. Izostanci produžuju vreme prilagođavanja.

I sami možete puno napraviti da dete ima lakše prilagođavanje.Od dana kad donesete odluku da dete treba u jaslice počnite ga na to pripremati. Objasnite detetu da vi idete na posao, a ono u jaslice. Odvedite ga povremeno u neku igraonicu, povremeno ga ostavite s drugom osobom u koju imate povjerenja na kraće, pa onda duže vreme, time stvarate dobar temelj adaptaciji. Najteže je ako je prvo odvajanje od mame upravo polazak u jaslice.

U jaslicama dete zna u prvim nedeljama po cele dane nositi te igračke sa sobom. To im je komadić doma. Za istu svrhu može poslužiti posebno ćebe ili jastučić, duda varalica ili bilo što po detetovu izboru. U prvoj godini boravka deteta u jaslicama morate biti spremni na česte bolesti, što je gotovo neminovno, sve dok dete ne izgradi imunitet.

Neka deca otvoreno negoduju, redovito burno kod rastajanja s roditeljima, plaču, odbijaju komunikaciju. Ne prihvaćaju i otvoreno se bune protiv nove situacije. Treba napomenuti da je trenutak rastanka krizni trenutak i da se većina dece nakon što roditelj ode primiri i zaigra.

Burno reaguju obično mlađa deca. Starija će poslušno ući u sobu, ali će veći deo dana ćutati, stajati pokraj vrata, odbijati komunikaciju s tetom ili drugom decom. Ponekad dete u jaslicama odbija jesti, teško se uspavljuje, nemirno spava i inače je plačljivo bez vidljivog razloga. Neka deca reaguju regresijom u ponašanju. U želji da bude zaštićeno, dete bira ona ponašanja koja mu nude veću sigurnost. Takve promene u ponašanju su prolaznog karaktera. One će nestati kada se dete prilagodi novoj sredini tj. kada se bude osećalo sigurno. Nakon nekog vremena, kada se dijete prilagodi i oslobodi straha od nepoznatog, jaslice će postati mesto u koje će dete rado dolaziti i gde će provoditi vreme u igri s novim prijateljima.