Neposredno posle rođenja, plač je jedini način komunikacije bebe sa majkom. Međutim, kako vreme prolazi, beba sa godinu i po dana počinje da otkriva svet odraslih i suočava se sa složenim situacijama koje nije u stanju da razume. Njen mali mozak svakodnevno dobija mnoštvo novih informacija koje treba da obradi. Sve te novine i nepoznanice kod tako malog deteta bude osećaj straha, besa, frustracije, tuge… To je mnogo emocija koje dete nije u stanju da savlada i izrazi. Otuda vaša donedavno mirna i uvek nasmejana beba iznenada dobije napad plača, a vi se sa čuđenjem pitate šta je pokrenulo taj nepresušan izvor suza koje vas izbezumljuju. Odgovor na ovo pitanje i savet kako da dete na pravi način utešite i pomognete mu da kanališe svoje emocije nudi istaknuti francuski psihoterapeut Nikol Prijer.
– U tom uzrastu detetova mašta radi punom parom. Tako se događa da se ono mirno igra na tepihu u dnevnoj sobi i iznenada, bez vidljivog povoda, brizne u plač. Moguće je da se u tom trenutku prisetilo neke opake životinje ili stare veštice iz bajke koju ste mu sinoć ispričali pred spavanje. Ali, okidač takvog raspoloženja može biti i neki neuobičajen i njemu nepoznat zvuk, vaš zabrinut šapat ili nešto viši ton razgovora koji ste u drugoj sobi vodili sa suprugom – objašnjava Nikol Prijer. Vaše dete plače zato što se uplašilo. Pitajte ga da li je pomislilo na nešto strašno, ali ako ne ume da vam objasni, pokušajte da ga umirite. Pričajte mu da svet koji ga okružuje nije tako opasan kakvim ga ono zamišlja. Razgovor vrlo efikasno smiruje iznenadan strah.
Ukoliko su dečje emocije suviše snažne i nije u stanju da se smiri, zagrlite ga i obavezno uzmite u naručje. Naime, sve što tako malo dete doživi u toku dana može ga do te mere psihički iscrpeti da i najbeznačajniji događaj može izazvati pravi potop neutešnih suza. Dovoljno je da mu komad čokoladice koji ste mu upravo dali ispadne na pod, pa da krenu „krokodilske suze”. Kada vaše dete u ovakvim situacijama ispoljava preterane emocije, nikave reči utehe ne pomažu, jedino fizički dodir. Zato ga samo zagrlite i podignite u naručje, pokažite mu da ste tu. Vaša blizina i nežan dodir ubrzo će kod tako uznemirenog deteta stvoriti osećaj stabilnosti i bezbednosti koji je izuzetno važan za njegov normalan razvoj. I poznati britanski pedijatar Donald Vinikot ističe da majčin zagrljaj detetu pruža emotivnu i psihičku sigurnost.
– Savladavanje svih životnih pravila može biti veoma bolno! Da bi vaš mališan u potpunosti shvatio da ne može baš sve dobiti on će, nažalost, morati da prolije potok suza. Saznanje da više nije beba koja je uvek u centru pažnje, kojoj je sve dozvoljeno i kojoj se ispunjavaju sve želje, predstavlja surovo „otrežnjenje” za svakog mališana. Zaista nije lako kada se iznenada probudite u svetu „velikih” kojima stalno govore „ne” i koji je prepun najrazličitijih ograničenja. Kada vaše dete počne da ispoljava nezadovoljstvo i bes najvažnije je da ostanete potpuno mirni i staloženi – tvrdi Nikol Prijer. Ostanite odlučni, mirnim tonom mu objasnite svoje razloge i nikako ne popuštajte. Na taj način pripremate dete da nauči kako da se suoči sa budućim frustracijama.
Svako odvajanje od roditelja izuzetno je bolan proces za mališane od 18 do 36 meseci starosti. Dete tog uzrasta nema osećaj za vreme i kada majka ili otac, makar nakratko odu, može da pomisli da se više nikada neće vratiti. Zato ga na vreme pripremite za svako odvajanje, kako bi ga ono prebrodilo sa što manje suza. Recite mu: „Za pola sata ću otići u prodavnicu, ali ću se brzo vratiti.” Međutim, najvažnije od svega je da ga utešite rečima: „Čak i kada te ne vidim, ja mislim na tebe!”
Slobodno utešite svoje uplakano dete ako ga je u parku gurnuo nešto stariji mališan i grubo mu oteo igračku. Kako do tada nije upoznao takvu vrstu agresivnosti, svet vašeg mališana je ozbiljno uzdrman. Oseća se izgubljeno, bespomoćno i potrebno je da ga smirite i utešite. Zato i sami ostanite mirni i nikako nemojte da pravite scenu. Pokažite svojoj bebi da nije sama, da ste tu da je zaštitite, ali od nje nemojte obavezno praviti žrtvu. Ostanite pored deteta nekoliko trenutaka, objasnite mu da će i ono uskoro porasti i naučiti da se brani, a od drugog mališana tražite da se izvini.
Kanalisanje i prihvatanje emocija nije lak posao, pa budite tu za dete, ali kako bude odrastalo nemojte ga previše štititi, jer treba da nauči da se samo nosi sa problemima.
Komentari (0)