Trudnoća je posebno stanje, jer dok je beba još u stomaku sva emocionalna stanja i sve emocionalne reakcije koje majka proživljava od trećeg do šestog meseca beba upija. Na osnovu tih otisaka i sećanja beba od šestog do devetog meseca trudnoće odgovara na spoljašnje draži, bilo da su došle od majke ili da potiču iz spoljašne sredine. Zahvaljujući tome beba u poslednja tri meseca dok je u majčinoj utrobi može da čuje zvuke i da na njih reaguje.
Foto: Shutterstock
Dr Mirjana Sovilj, psihofiziolog i audiolongvista-logoped i direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, kaže da su to dokazala i naučna istraživanja.
Utvrđeno je, naime, da dete i pre rođenja ima memoriju i kapacitete za učenje, kao i da prima utiske iz spoljašne sredine i od majke.
– Prenatalno dete je apsolutno svesno. Ono memoriše i uči. U tom periodu majka je za njega i uho i oko, njena priča izaziva najveći efekat, potpuno drugačiji od onog koji izaziva obraćanje bilo koje druge osobe – kaže naša sagovornica.
Inače, na Institutu koji vodi dr Sovilj sprovodi se program za ranu stimulaciju razvoja bebe. Radi se u grupama u koje je uključeno od pet do sedam žena. Treba da znate da je razvoj od začeća do rođenja najsloženiji i najbrži razvoj u ljudskom postojanju, a velikim delom zavisi od toga koliko majka komunicira sa svojom nerođenom bebom. Koliko je neophodno da se trudnica kreće, vežba i pravilno se hrani, isto je toliko važno i da komunicira sa svojom bebom dok je još u stomaku.
– Stimulacija muzikom, „razgovaranje” s detetom i opisivanje spoljneg okruženja te stvaranje pozitivne klime u kojoj se dete razvija još dok je u stomaku pomažu da ono brže napreduje i kada se rodi.
.jpg)
Foto: Shutterstock
Prema nekim istraživanjima, ovakav pristup doprinosi da se deca stimulisana pre rođenja u odnosu na onu koja nisu bila stimulisana mnogo brže razvijaju. Bolje napreduju i kada je u pitanju rezonovanje, verbalna komunikacija ali i kompletna inteligencija – zaključuje dr Mirjana Sovilj.
Ona dodaje da kapaciteti koji nisu stimulisani pre rođenja ostaju nerazvijeni i kasnije, i tu leži i odgovor na pitanje kako je moguće da milioni moždanih ćelija posle rođenja umiru.
Dobro jutro, bebice
Komunikacija, kaže naša sagovornica, treba da izgleda ovako: buduća mama se ujutru budi, pozdravlja se sa svojom bebom, bilo naglas ili joj samo u sebi poželi dobro jutro, ispriča joj kako je napolju i šta će tog dana raditi.
Ako želite da joj se obraćate naglas, glas treba da vam bude nežan i blag, a među rečima što više deminutiva (bebice, srećice, leptiriću).
Kroz majčinu priču, nastavlja naša sagovornica, beba zapravo upoznaje svet u koji će doći, a lepe i nežne reči pomažu da se oseća spokojnije, baš kao i fina muzika. Zato bebama, savetuje dr Sovilj, i pre nego se rode treba puštati klasičnu muziku. Recimo, kompozicije Mocarta i Vivaldija, čija se harmonija prenosi na samu bebu, ali i u njen odnos s mamom.
Izvor: Zena.blic.rs
Komentari (0)