Novopazarka Atifa Ljajić (60) je 20. juna u Beogradu, na Ginekološko-akušerskoj klinici, rodila ćerku Alinu carskim rezom, i to posle više pokušaja da „prirodnim putem” ostane trudna i nakon četiri vantelesne oplodnje.
Iako su šira javnost, ali i mediji, u prethodnom periodu posvetili veliku pažnju ovom događaju, istina više u konotaciji senzacionalizma, ovaj slučaj je pokrenuo raspravu o etici žena koje se u starijem dobu odluče da postanu majke. Stručnjaci su u svojim mišljenima suprotstavljeni – dok jedni takav potez žene karakterišu kao „sebičan”, drugi ga brane tvrdnjom da je i „deset godina roditeljstva kvalitetnije nego život sa užasnim roditeljima koji traje i po 40 godina”.
Patronažna sestra Anica Nikolić, koja je nakon porođaja obišla Atifu Nokić i njenu bebu, kaže da je majka brižna, a bebine potrebe zadovoljene.
„Beba je odlično. Ona je okupana, nahranjena i sređena”, svedoči Anica Nikolić, dodajući da mama i novorođenče žive u stanu koji prokišnjava i u kome ima vlage.
Izvor: Pixabay
Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da se u ovakvim slučajevima ipak radi o sebičnosti, jer se, smatra on, mnoge žene osećaju neispunjeno ako ne rode dete.
„Roditi dete u šezdesetoj godini je kasno, ako pretpostavimo da će ona živeti 90 godina. Verovatno će Atifa to i izdržati, ali imajući u obzir i druge okolnosti, da je socijalni slučaj praktično, tom detetu neće biti lako. Kasnije, kada ono krene u školu, ono će verovatno imati osećanje srama da je njegova mama suviše stara. To su otežavajuće okolnosti. Većina ljudi bi rekla da je cena roditeljstva vrlo visoka i dete dolazi u nepovoljne okolnosti koje nisu dobre za njegov razvoj”, objašnjava Milivojević.
Atifa Nokić kaže za „Blic” da je podigla kredit za vantelesnu oplodnju koji otplaćuje mesečno po 10.000 dinara, a to je inače ceo iznos koji dobija kao nadoknadu za nezaposlene. Ostalo joj je još da otplati 30.000 dinara. Ali, to nije kraj njenim mukama. Zbog loših uslova u kojima živi s bebom, moraće da se odseli pre zime. Kako kaže, ima rođake, ali ni oni nisu dobro situirani, a i da jesu, imaju svoje porodice, probleme, izdatke…
Tokom razgovora Atifa je sve vreme plakala, što od sreće jer je konačno postala majka, što od tuge što ju je muž napustio, što nema nikoga, nema ni para, a mora i da se seli…
„Muž je definitivno odlučio da ode i rekao mi da mu ne pada na pamet da prizna dete jer ionako nije ni donirao spermu”, objašnjava Atifa i dodaje da je Šerif trpeo veliki pritisak komšija, poznanika, javnosti uopšte.
„Svi mu govore da je budala ako prizna dete… Do sada je kiriju plaćao Šerif, a sada ne znam kako ćemo”, požalila se ona.
Nakon četiri pokušaja da ostane u drugom stanju, Atifina najveća želja je ispunjena, međutim, suprug Šerif (68), koji nije biološki otac deteta, ostavio ju je po dolasku iz porodilišta.
Izvor: www.blic.rs
Komentari (0)