Priča dana: Najmlađi plivač bez ruke

Heroj čelične volje sigurno je Damjan, četvorogodišnjak iz Banjaluke. Iako je rođen bez ruke, naučio je da pliva pre većine vršnjaka. I ostvario svoj sportski san.

Tri puta sedmično trenira u olimpijskom bazenu. Konačan cilj su takmičenja i medalje, a najveća podrška roditelji i trener.

„Svi dečaci iz naše zgrade trenirali su plivanje. Damjan je, naravno, hteo što i oni, iako mu je život uskratio iste mogućnosti. Obećao sam sebi da ću mu pomoći, iako ranije nisam radio sa decom sa invaliditetom.

Njegova upornost i sposobnost da prevaziđe prepreke, jednostavno inspirišu. On nas uči šta znači biti borac”, priča Goran Ivić, trener i osnivač plivačkog kluba „Kruna” iz Banje Luke.

Damjan nije inspiracija samo treneru. Za drugare je primer mentalne jačine. Na neki svoj način, postiže rezultate kao i deca bez fizičkih nedostataka. Sve kroz igru, smijeh, zabavu…

 „Na početku je bio stidljiv, ali puno smo radili zajedno. Bili smo strpljivi. Učili jedni od drugih. Rezultati nisu mogli izostati. Damjan sada sam prepliva bazen. Bez straha skače u vodu. Ostali dečaci prilaze mu s poštovanjem”, kaže Ivić.

Napominje da su deca u Bosni i Hercegovini, koja imaju neki oblik invaliditeta, najčešće nepravedno marginalizovana od najranije životne dobi, posebno kada je reč o sportu.

A, treba li naglašavati važnost pristupa sportskim aktivnostima za generaciju koja raste?

„Plivanje je jedan od najzdravijih sportova za psiho-fizički razvoj dece.  Boravak u vodi je dragocen.

Osim što savladaju strahove i zaplivaju u najvećim bazenima, oni aktiviraju svaki mišić u telu, a da zglobovi ne osećaju nikakav pritisak. Važan je i takmičarski duh, ako je umeren i kontrolisan od strane odraslih ”, objašnjava Ivić.

Cilj plivačkog kluba „Kruna” iz Banje Luke za iduću godinu je upravo jačanje inkluzije u sportu, a sredstvo snažna motivacija koja čini čuda. Da je tako, svedoči i četvorogodišnji plivač bez ruke.

Izvor: Lola magazin