Previše brige o deci može biti – previše!

Prema radu objavljenom u naučnom časopisu Developmental Psychology, istraživači su posmatrali u kojem uzrastu majke male dece (do 36 meseci) dominiraju u igri i pokazuju svojoj deci šta da rade, a zatim su proučavali kako su se ta deca ponašala sledećih osam godina, pa su zaključili da je roditeljstvo koje naginje kontrolisanju povezano s nizom problema dece u odrastanju.

„Roditelji koji naginju prevelikoj kontroli najčešće imaju dobre namere i trude se biti podrška svojoj deci. Međutim, za pospešenje emocionalnih veština i ponašanja roditelji bi trebali dozvoliti deci da iskuse deo emocija i dati im prostora da isprobavaju i pokušaju upravljati tim emocijama nezavisno, a tek tada voditi i pomagati deci kada ili ako zadatak postane pretežak”, kazala je za Guardian koautorka studije dr Nikol Peri sa Univerziteta u Minesoti.

Američki i švajcarski naučnici u okviru ove studije istraživali su ponašanje 422 deteta u dobi od dve godine, tako što su pozvali majke sa decom u laboratoriju, gde su im dali da se igraju četiri minuta sa nizom igračaka, a zatim je trebalo skloniti igračke tokom sedeća dva minuta. Istraživači su pritom ocenjivali u kojoj meri su majke pokušavale preuzeti zadatke.

Zatim, posmatrali su reakcije dece u dobi od pet godina na nepravednu podelu slatkiša kao i njihovu sposobnost da pomno promisle o rešavanju zadatka pod vremenskim pritiskom.

Istraživači su pitali učitelje dece u dobi od pet i deset godina da ocene prisutnost depresije, anksioznosti ili usamljenosti kod dece, zatim uspeh u školi i društvene veštine. Desetogodišnja deca bila su ispitana o svojim stavovima prema školi i učiteljima, kao i o emocionalnim problemima.

Istraživači su zaključili da je ponašanje majki koje naginju većoj kontroli povezano s time da njihova deca imaju manje kontrole nad svojim vlastitim osećajima i manje kontrole nad svojim impulsima u dobi od pet godina. Štaviše, zaključili su da postoji veza petogodišnjaka sa slabijom kontrolom osećanja i slabijih društvenih veština u dobi od deset godina pa i sa slabijim uspehom u školovanju.

Mada, dr Dženet Gudal sa Univerziteta u Batu komentariše za Guardian da tu treba biti oprezan jer je teško reći koliko je roditeljske kontrole „previše”, pa da treba uzimati u obzir i kulturalne faktore, kao što je pitanje koliko je opasna okolina u kojoj dete odrasta.

„Studija pokazuje vezu između roditelja za koje oni smatraju da previše kontrolišu svou decu i kasnijih problema te dece, ali studija ne govori da je to uzrok kasnijih problema, već govori da to ide jedno sa drugim – a pritom su posmatrali roditelje tek šest minuta”, istakla je dr Gudal. Ona dodaje da roditelji ne bi trebalo da se osećaju krivima. „Važno je da roditelji brinu o svojoj deci, o onome šta rade i šta uče”, zaključila je.