Smanjena fizička aktivnost i višesatno sedenje ispred kompjutera i televizora uzroci su što su deca u Srbiji deblja i nespretnija od vršnjaka iz Belgije, Španije, Slovačke, Litvanije, Estonije i Albanije.
Istraživanje Republičkog zavoda za sport pokazalo je da su srpski osnovci viši, ali i deblji i nespretniji od svojih vršnjaka iz evropskih država. U trapavosti prednjače devojčice jer im je kult lepote bitniji od fizičke aktivnosti, prenosi Press.
Istraživanje „Fizička razvijenost i fizičke sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta” otkrilo je da su nam deca u odnosu na pre 16 godina (kada je rađeno slično istraživanje) malo porasla i poprilično se ugojila, dok su se njihove motoričke sposobnosti drastično smanjile.
Profesor Aco Gajević, jedan od autora ovog istraživanja, navodi da su motoričke sposobnosti u odnosu na rezultate iz 1995. godine kod učenika smanjene za šest odsto, dok su kod učenica u proseku manje za čak 12 odsto.
“Deca su nam porasla vrlo malo, a ugojila se mnogo! Bojim se da prestajemo da budemo vitka nacija, po čemu smo ranije bili poznati. Uzroci ovakvog stanja su, pre svega, smanjena fizička aktivnost, sve manje kretanja i višesatno sedenje ispred kompjutera i televizora. Za ovakvu situaciju krive su i brza hrana, otuđenost u porodici, ali i nedovoljan broj časova fizičkog vaspitanja”, upozorava Gajević.
Prema njegovim rečima, Srbiji preti epidemija gojaznosti i potrebno je da nadležne institucije hitno pronađu odgovor.
“Škola takođe može da uradi mnogo da bi se situacija na ovom planu popravila. Kao prvo, treba da modernizuje programe fizičkog vaspitanja i poboljša kvalitet nastave. Ne bi bilo loše osmisliti različite programe za devojčice i dečake. Takođe, trebalo bi pojačati vannastavne aktivnosti osnivanjem sekcija i školskih klubova, i to ne samo za najbolje pojedince već za svu decu”, zaključio je Gajević.
Rezultati dobijeni ovim istraživanjem pokazuju da su osnovci viši nego 1995. godine (učenici za tri odsto, a učenice za 2,5 odsto). Međutim, telesna masa osnovaca je povećana prosečno za alarmantnih 14 odsto kod učenika, odnosno 11 odsto kod učenica u odnosu na 1995.
Pročitajte još:
Zdrave navike se stiču u detinjstvu >>
Da li deci ograničiti vreme za kompjuterom? >>
Komentari (0)