Ako dete ne može da ponovi početni i poslednji glas u rečima, tačnije ako razaznaje glas od sloga i ne može da spoji određene glasove u reč, možda je vreme da se obratite logopedu.
Kod takve dece se već u prvim razredima javljaju greške u čitanju i pisanju tipa: omisija (ispuštanja) glasova, adicija (umetanja) i metateze (izvrtanja – karakteristično za čitanje napamet; tipično za brzo čitanje bez razumevanja).
Znači, u predškolskom uzrastu mogu da se predvide moguće disleksične i disgrafične poteškoće, a potvrda za ovo se najčešće vidi u prvim razredima osnovnoškolskog obrazovanja.
Saveti roditeljima
– nemojte da detetu govorite da je lenjo, ako izbegava čitanje i pisanje
– nemojte da zahtevate da čita „naglas“
– nemojte da ga poredite s drugom decom u razredu
– nemojte da stalno prigovarate da mu je rukopis neuredan
– ohrabrite ga da sme da radi i polako ako mu je to lakše
– otvoreno razgovarajte o stvarima koje mu ne idu za rukom
– pohvalite ga za sve što učini dobro
– sarađujte s detetovim učiteljima i objasnite im s kojim i kakvim se teškoćama dete susreće
– nemojte da razvijate osećaj krivice ni kod sebe niti kod samog deteta jer se tako uništava detetovo samopouzdanje i smanjuje se mogućnost napretka
– podstičite ga u drugim aktivnostima u kojima je kreativan i maštovit
– javite se logopedu radi tačnog dijagnostikovanja i potrebnog uključivanja deteta u tretman s vežbama čitanja i pisanja, gde će se dati naglasak na vezu slovo-glas
– recite detetu da su i mnoge poznate osobe (npr. Tom Kruz, Hans Kristijan Andersen, Leonardo da Vinči, Albert Ajnštajn, Stiv Mekvin i dr.) imale disleksiju.
Komentari (0)