Prekida porodiljsko pre vremena, a država je kažnjava

Trenutno sam na porodiljskom bolovanju koje traje do 10.05.2022. Često čujem komentare drugih roditelja da u zemlji Srbiji ne treba roditi ni jedno dete i pitam se ZAŠTO.
 

Evo moje priče.

Naime, rešila sam da se vratim ranije sa porodiljkog na posao u firmu u kojoj radim već 17 godina.  Napomenuću, dobrovoljno prekidam porodiljsko zbog potreba posla. Dogovorila sam se sa poslodavcem da se vratim na posao od 1.oktobra ove godine, umesto u maju naredne 2022. godine. 
 

Računam biće sve OK. Treće mi je dete i dobrovoljno prekidam bolovanje, te samim tim državi, odnosno nekom tamo, vraćam OSAM plata. Međutim, nije sve tako kao što misliš. 
 

Da bih se vratila na posao sin Vukan mora u vrtić. Podnesem zahtev za vrtić, naglasim da bi dete trebalo krenuti 01.09. kako bi se nekih mesec dana prilagodilo na vrtić.  Na mojoj opštini Palilula, postoji problem sa nedostatkom mesta u državnom vrtiću, ali kontam dobiću odbijenicu i upisaću ga u privatni uz subvenciju grada. Ali samo ja tako razmišljam, ali ne i komisija. Sin je odbijen za vrtić, ali i za subvenciju.

Svaki dan slušam kako se priča da je beograđanima rešen problem boravka u vrtićima, rešen je problem lista čekanja, sva deca su upisana. To nije istina i postaje jasno zašto u SRBIJI NE TREBA RODITI DECU. 

Foto:  Freepik
 

Dobila sam poziv iz Preradovićeve, gde se nalazi sediste za predškolske ustanove sa Palilule, i saopšteno mi je da ne mogu upisati dete u vrtić, ali ni dobiti odbijenicu! Tako će biti sve dok im ne donesem potvrdu da sam ranije prekinula porodiljkog bolovanje. Tek sada boravak mog deteta u vrtiću biće uzet u razmatranje. 

Znači, ja vraćam državi osam meseci naknade za moju platu od svog zasluženog porodiljkog bolovanja, a ta ista država ne može da mi obezbedi mesto u vrtiću. 

Da rezimiram – ja sam majka troje dece u zemlji u kojoj vlada bela kuga i navodno je svako dete je bitno. U takvoj atmosferi ja moram da platim punu cenu vrtića od minimum 28.000 dinara i to ću plaćati mesec dana, a možda i duže. Tako će biti dok se neko ne seti da za moje, treće dete, nađe mesto u vrtiću ili mi da tu takozvanu ODBIJENICU kako bi mogla da konkurišem za povraćaj sredstava od grada. Da nije tužno bilo bi smešno. Čak i nezaposlenim roditeljima se izdaju te odbijenice, jer po zakonu svako dete ima pravo na predškolsko obrazovanje, ali majka trećeg deteta mora da plaća par meseci punu cenu. Jako sam razočarana. Napomenuću da dete ima 14 meseci i da mu je potrebno minimum mesec dana da se prilagodi na novu sredinu kako bi ja mogla nesmetano da radim osam sati.”

Vladanka je, nakon odbijanja, upućena da za upis deteta u vrtić pre svega donese potvrdu o prekidu porodiljskog. Da bi potvrdu dobila, u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu u Beogradu,  dobila je informaciju da će istu dobiti tek kada donese potvrdu od poslodavca da ranije počinje sa radom. U celokupnoj situaciji, dok obija šaltere, Vladanka čuva svoje troje dece i strepi da neće sve stići. Ono što nam je rekla jeste da želi da joj se sin adekvatno adaptira na vrtić, a da bi to uradila ona će iz svog džepa, zbog papirologije i procedure, morati da izdvoji minimum 28.000 dinara.