Za ispitivanje funkcije srednjeg uha kao dijagnostička metoda koristi se timpanometrija. Srednje uho se sastoji od bubne opne i slušnih koščica koji prenose i pojačavaju zvučni talas ka unutrašnjem uhu gde se nalazi samo čulo sluha. Da bi se zvuk dobro preneo mora biti očuvana bubna opna, slušne koščice pokretljive, a sama šupljina srednjeg uha ispunjena vazduhom.
Timpanometrijom se meri pritisak vazduha u šupljini srednjeg uha, elastičnost i pokretljivost sistema bubna opna – slušne koščice. Ova metoda se više radi kod dece, jer u dečjem uzrastu često se dešavaju upale srednjeg uha. Akutna upala srednjeg uha, praćena bolom, temperaturom lako se dijagnostikuje i bez timpanometrije, jer je bubna opna pri pregledu veoma crvena i otečena. Ali, u dečjem uzrastu su česte i „sekretorne” upale uha, kada je šupljina srednjeg uha ispunjena sekretom. Do toga dolazi zbog još nerazvijene funkcije Eustahijeve trube koja ventilira srednje uho ili zbog uvećanog trećeg krajnika.
Pregledom se ne može uvek sa sigurnošću ustanoviti da li je iza bubne opne sekret, jer bubna opna nije providna, te je zato timpanometrija od velike pomoći. Loš timpanometrijski nalaz može ukazati na prisustvo sekreta u srednjem uhu ili na oslabljenu funkciju Eustahijeve trube.
Ako je timpanometrijski nalaz loš i ukazuje na stalno prisustvo sekreta i pored medikamentozne terapije, onda se lečenje nastavlja hirurški, ugradnjom aeracionih cevčica koje će omogućiti ventilaciju uha, sve dok se kod deteta ne uspostavi dobra funkcija Eustahijevih truba, prirodnog puta kojim se srednje uho ventilira.
Timpanometrija omogućava i praćenje lečenja srednjeg uha ili kada je potrebno proveriti prohodnost aeracionih cevčica posle hirurške ugradnje.
Kod odraslih timpanometrija se takođe koristi za ispitivanje funkcije srednjeg uha. Do oslabljenog sluha kod odraslih može da dođe zbog oštećenja čula sluha ili slušnog živca ali može biti i posledica oboljenja srednjeg uha. Svako merenje sluha (audiometrija) se dopunjuje i timpanometrijom. Takođe, kod okoštavanja uha – otoskleroze, timpanometrijski nalaz često ukazuje na slabiju pokretljivost lanca slušnih koščica. Timpanometrija je korisna i kod hroničnih oboljenja srednjeg uha kao što je timpanoskleroza, kada oziljne promene na bubnoj opni i u srednjem uhu onemogućavaju dobro prenošenje zvuka.
Ova metoda se izvodi tako što se sonda timpanometra postavi u ušni kanal. Potrebno je izabrati adekvatan gumeni nastavak koji u potpunosti zatvara ušni kanal. Samo merenje traje veoma kratko, nekoliko sekundi i nije bolno. Kada se radi kod male dece, bitno je da se dete umiri, jer ako dete plače, dobijen nalaz nije lako protumačiti.
AKUSTIČKI REFLEKS
Timpanometrijom može da se proverava i akustički refleks. Da bi se ovaj refleks zabeležio potrebna je dobra funkcija srednjeg uha, solidno očuvana funkcija čula sluha (refleks izostaje ukoliko je čulo sluha toliko oštećeno da ne registruje zvuke ispod 60db), da je očuvana funkcija slušnog živca i da nema oštećenja facijalnog živca. Zato izostanak ovog refleksa može da ukaže na neka oboljenja, poput otoskleroze usled okoštavanja uha, kod akustičkog tumora, kod pareze/paralize facijalisa (živca lica).
Komentari (0)