Ako ste nekada bili dete, ako ste roditelj ili imate nameru da to postanete, predstva Dok te ja hranim i oblačim, rediteljke Olje Đorđević, sigurno će vas oduševiti. Predstava je premijerno izvedena na velikoj sceni Pozorišta mladih, u Novom Sadu, 25.maja ove godine. Od tada se igra pred prepunom salom, bez izuzetka. Za svako izvođenje traži se i karta više.
Razgovarali smo sa rediteljkom predstave o tome kako se rodila ideja, gde su sve tražili inspiraciju i šta je poruka koju su želeli da pošalju.
Olja Đorđević, rediteljka predstave „Dok te ja hranim i oblačim”, photo: Jovan Njegović Drndak
Kako ste došli na ideju za predstavu i zašto je tema baš roditeljstvo?
Otkako sam 2011. godine dobila sina, Dorijana Rastka, ideja za predstavu ”Dok te ja hranim i oblačim” nekako se nametala sama po sebi. Žena koja prvi put dobije dete, uglavnom je okružena više ili manje dobronamernim savetodavcima (ili, kako ih mi u našoj predstavi nazivamo, ‘doktorima roditeljstva’), koji se, s pravom ili ne, osećaju pozvanim da joj neprekidno dele savete kako da se izbori sa tim prvim godinama, a i kasnije, kako da najbolje odgaji svoje dete. Nekada su ti saveti korisni, nekada su sumanuti, a nekada prosto odgovaraju savetodavčevom detetu, a vašem ne. Bilo kako bilo, usled brojnih situacija koje, valjda, svaka žena prolazi u ovoj zemlji, prvo u trudnoći, a zatim u godinama koje slede, rodila se u meni ideja da bi sve to trebalo pretočiti u priču na sceni. Nije bilo dileme da je upravo Pozorište mladih pravo mesto za to. Kad sam našla za tu priču i idealnog dramaturga, Danicu Nikolić Nikolić, čija beba nije imala ni godinu dana kad smo počele da radimo na ovom projektu i sa kojom se u jednoj rečenici savršeno razumem, sve ostalo je bilo zaista lako.
Kakvu poruku ste želeli da prenesete roditeljima?
Mi nikako nismo hteli da se priključimo armiji savetodavaca, tako da na samom početku predstave lepo obaveštavamo publiku da od nas o vaspitanju dece neće naučiti baš ništa. Jedina poruka koja verovatno i dopire do mnogobrojnih roditelja u sali je – niste sami. I naša deca nas drže budnima po čitavu noć, i mi slušamo bezbrojne ‘pouzdane’ lekove za celulit i borbu protiv strija, i mi po ceo dan dovikujemo svom dvogodišnjaku ‘ne to, ne tamo, pusti, pašćeš, pašćeš, pašćešâ€™, ni mi nemamo pojma da li išta radimo kako valja, ali idemo dalje. Pa i oni, možda, sa nekim olakšanjem idu dalje posle naše predstave.
.jpg)
Ko bi sve trebalo da pogleda predstavu?
Iako je ovo predstava o roditeljstvu, nije usko ograničena na roditelje. Više se bavi problemom porodice i odrastanjem u ovoj, našoj, sredini. Mi u najavi kažemo da bi predstavu trebalo da pogledaju svi oni koji imaju dete i svi oni koji su nekada bili dete. I to je zaista tako, mislim da se gromoglasan smeh koji uvek čujemo u sali i dešava upravo zbog tog efekta prepoznavanja, zato što smo većinu tih stvari zaista svi u nekoj meri prošli, zato što nam je sve to blisko i poznato.
Gde ste sve tražili inspiraciju?
Zaista nije kliše reći da je inspiracija za ovakvu predstavu svuda oko nas. U suštini, za početak smo bili jedni drugima inspiracija. Izabrala sam vrednu i posvećenu ekipu, glumce: Sašu Latinovića, Kristinu Savkov, Slavicu Vučetić, Jelicu Gligorin, Nedu Danilović, Slobodana Ninkovića, Ivana Đurića i Danila Milovanovića, zatim saradnike: scenografa Dianu Radosavljević Milović, kostimografa Milicu Grbić Komazec, kompozitora Irenu Popović i koreografa Andreju Kulešević. Uz mene, Danicu, i našu nezamenjivu inspicijentkinju Lolu Živanov, početni deo proba smo proveli u dugim, skoro ispovednim, razgovorima. U početku je sve više ličilo na neku psihološku radionicu, nego na probu pozorišne predstave. Mada, to često i bude tako kad su autorski projekti u pitanju. Analizirali smo neke poznate pristupe u roditeljstvu, knjige napisane na tu temu, tekstove, pa zatim i naša lična iskustva, kao i iskustva ljudi iz naše okoline. Bilo je izuzetno zabavno, ali i poučno, za sve nas.
Da li planirate gostovanje i u drugim gradovima?
Gostovanja su uvek u planu, međutim zavise od mnogih faktora, najčešće finasijske prirode. Do sada je ”Dok te ja hranim i oblačim” izvedena jednom na gostujućoj sceni, u Subotici, u mom matičnom Narodnom pozorištu, takođe pred prepunom salom. U toku su prijave za različite festivale, pa se nadamo da će i ova predstava doživeti makar podjednak uspeh kao i prethodni autorski projekat koji sam radila u istom pozorištu, ”Potpuno skraćena istorija Srbije”.
Danas se puno govori o lošoj demografskoj slici Srbije. Šta mislite da je najveći problem roditelja koji žive u Srbiji i zašto se parovi sve teže odlučuju za proširenje porodice?
Nema tu mnogo dileme, opet se vraćamo na priču o nepovoljnoj finasijskoj situaciji, nedovoljnim profesionalnim prilikama i adekvatnom zaposlenju, kao i izostanku veće podrške države. Lako je pričati o ‘beloj kugi’, ali neki konkretan, održiv i realan plan podrške roditeljima koji se upuštaju u ‘nemoguću misiju’ odgajanja više od jednog deteta u Srbiji danas, zaista ne postoji. Možda roditelji zaista imaju još mnogo toga da nauče kad je podizanje dece u pitanju, ali sigurno je da tu i naša država ima mnogo toga za učenje.
Bebac.com i Bebac Startup centar poklanjaju 5 puta po dve ulaznice trudnicama koje se prve prijave. Predstava se igra 23.novembra u 20h u Pozorištu mladih u Novom Sadu.
Komentari (0)