Prednosti i mane porađaja carskim rezom

  

U Srbiji se godišnje obavi oko 70.000 porođaja, a čak četvrtina se završi carskim rezom. Iz godine u godinu broj ovih intervencija raste. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom prošle godine obavljeno je 17.739 carskih rezova, a 2008. godine – 13.363. Stručnjaci smatraju da je 25 odsto porođaja, koliko se obavi carskim rezom mnogo, i da bi trebalo da ih bude bar za 10 odsto manje.

Osim žena koje iz medicinskih indikacija moraju da se porode carskim rezom, u prilog povećanom broju ovih intervencija ide činjenica da akušeri sve više izbegavaju vaginalne porođaje u kojima se zahteva ekstrakcija ili okret kod karličnog položaja bebe, i takve trudnoće se završavaju hirurškim putem.

– Carski rez je danas sigurna operacija, kod koje se ne očekuju postoperativne komplikacije – kaže u intervjuu „Novostima” profesor dr Snežana Rakić, načelnik porodilišta i v. d. direktora GAK „Narodni front” Beograd. – Mnoge žene misle da je to alternativni put da prespavaju porođaj. Ne znaju da će sutradan kada se probude rana posle carskog reza da ih boli još tri dana i to više nego što boli sve ono što se dešava tokom prirodnog porođaja. To nije neophodno, naročito ne danas kada postoji mogućnost epiduralne anestezije, gde nema bola, stresa i svih drugih neprijatnih senzacija.

– Strah od porođaja je povezan sa bolom, a sve zajedno stvara panično stanje, pa mnoge žene misle da će ih carski rez spasti od bola i nelagode. Ne znaju da je to klasična abdominalna hirurgija koja nosi sve komplikacije i smrtnost kao i svaka druga operacija u trbuhu. Posle carskog reza postoji mogućnost infekcije, gnojenja rane, poremećaja rada creva, što zahteva ponovno otvaranje. Porodilište u ovoj ustanovi vodim skoro 10 godina i mogu da kažem da se nijedna operacija ne komplikuje kao carski rez. Statistika pokazuje da na 10.000-15.000 porođaja umire jedna žena. Mi smo negede između, na 13.000 porođaja umire jedna žena, a najčešći uzrok je iskrvarenje koje je uglavnom povezano sa komplikacijama koje nastaju posle carskog reza.

– Nedavna ispitivanja koja su rađena u svetu, pokazala su da su deca koja su rođena carskim rezom koji nije bio neophodan, zbog činjenice da ne prolaze normalni porođajni kanal, mnogo podložnija respiratornim infekcijama, astmi i drugim raznim komplikacijama disajnih organa nakon porođaja. Ovo su podaci koji su izneti na evropskom Kongresu perinatalne medicine uz napomenu da 35 od 1.000 beba koje su rođene carskim rezom ima problem sa disanjem, dok se to dešava kod pet od 1.000 beba rođenih prirodnim putem.

– To su sva ona stanja gde su životi majke ili bebe ugroženi: sva krvarenja u akušerstvu, prevremeno odlubljivanje normalno usađene posteljice, placenta previja (nisko usađena placenta u materici), preeklampsija, hipertenzivni sindromi, opstetička stanja, kad je uska karlica, pri kojima je vaginalni porođaj nemoguć.

– Sve zavisi, ali recimo za 30 minuta se kompletno završi operacija. Carski rez se sve više radi u regionalnoj anesteziji, u epiduralu ili spinalu ili kombinovanoj spinalno-epiduralnoj anesteziji. Žena je budna i može da priča sa nama, a na taj način se izbegavaju i komplikacije koje nosi opšta anestezija.

– Žena se mnogo brže oporavlja nakon vaginalnog porođaja, jer se u skorije vreme trudimo da žene ne sečemo, tako da nakon porođaja imaju mnogo manje tegoba. Nakon carskog reza žene puštamo kući četvrtog dana, ali im objektivno treba oko 10 dana da se potpuno oporave.

– Savetuje se minimum godinu dana da se ne ostane u drugom stanju. Treba napomenuti i da jedan carski rez ne znači i ponovni carski rez, mada mnogi pacijenti insistiraju na tome.

– Svakako prirodan porođaj, koji eventualno može da se obezboli, a lekari ne treba mnogo da se mešaju u ovaj proces, već treba dopustiti da krene kad mu je vreme. Doktor treba da bude tu i da se umeša u 10 odsto onih porođaja koji se ne odvijaju kako treba, a u 90 odsto priroda je osigurala optimalni način rađanja. Zbog mešanja u porođaj sa strane, raznih epidurala i stimulacija, nastao je pokret za prirodni porođaj koji prednost daje prođaju u kućnim uslovima, bez stimulacije i epidurala, a u prisustvu familije. Ovaj program je već zaživeo u Švedskoj i Norveškoj, ali da biste mogli tako nešto da radite, morate da imate dobro organizovanu primarnu zdravstvenu zaštitu. Ako se porođaj dešava u kući morate da imate logistiku sa bolnicom, ukoliko nešto krene kako ne treba, da imate parkiran sanitet ispred kuće, koji će zagarantovati brz transport do porodilišta. Ali, da bi se to obezbedilo potrebno je veće ulaganje u zdravstveno osiguranje.

– Trebalo bi da ih ubede da se porode prirodno, eventualno uz epiduralnu anesteziju. Istraživanja su pokazala da se čak dve trećine porođaja obavlja u nekoj vrsti anestezije – 50 odsto u epiduralnoj, a 25 odsto carskim rezom. Dakle, samo 25 odsto naših trudnica se porađa prirodno, bez anestezije. 

Da li trudnica porođaj carskim rezom može da osigura plaćanjem ove usluge? 

– Ne postoji ekonomnska cena za carski rez u državnim institucijama. U našoj klinici postoji porođaj u epiduralnoj anesteziji kao vanstandardna usluga koja se pruža kroz dopunski rad. To zakonodavac stalno menja, i ne znamo da li će ova mogućnost postojati i dalje, jer ima najava da će se ukinuti dopunski rad. U nekim zapadnoevropskim zemljama postoji ekonomska cena carskog reza, i ona je visoka da bi, na neki način, odbila pacijente da tome pribegavaju.