Iako se prekid trudnoće često smatra isključivom odlukom majke, zaboravlja se da je reč o partnerskom odnosu u kome su i muškarac i žena odgovorni, ističe profesorka Jelena Vlajković, specijalista za kliničku psihologiju .
Zašto je pitanje abortusa sve češće u javnim raspravama i debatama u savremenom društvu, šta je, zapravo, to što ovu temu neprestano čini aktuelnom i sveprisutnom, naročito u medijima? Teško je reći da postoji jedan jedinstven odgovor na ova pitanja.
Polemike se vode prvenstveno iz svima dobro poznatih razloga – i dalje je veliki broj onih koji se strogo protive činu abortusa, osporavajući time ženi u „blagoslovenom stanju” pravo na izbor: da li da na svet donese dete ili da to ipak ne učini.
U prošlosti, kroz dugi niz godina, ovo pravo na izbor gotovo da nije ni postojalo. Stroge društvene, a naročito religiozne norme, kao i nizak nivo obrazovanja o seksualnosti, uticale su da žena bezuslovno prihvata svoju prirodom nametnutu ulogu – ulogu majke.
Crkvene organizacije širom sveta i dan-danas vrše veliki pritisak na žene, naglašavajući da je abortus greh, izjednačavajući ga sa ubistvom, a samim tim ne dopuštajući ni njegovo ozakonjivanje.
I dok se na jednoj strani sveta zakonom zabranjuje bračnim parovima da imaju više od jednog deteta (Kina), na drugoj strani, vlade mnogih zemalja nastoje da afirmišu politiku rađanja i tako utiču na poboljšanje prirodnog priraštaja.
"Stav društva prema abortusu svakako utiče na stavove koji se tokom vaspitanja ugrađuju u sistem vrednosti mladih osoba. Poslednjih godina, u našem društvu, suočeni smo sa dva sasvim oprečna mišljenja. Sa jedne strane je ono koje insistira na tome da abortuse treba po svaku cenu sprečavati, jer je rađanje dece najviši nacionalni čin. Istovremeno, postoji stav koji naglašava da je ovde reč o intimnim odlukama u koje država ne sme i ne treba da se meša" – ističe prof. dr Jelena Vlajković, specijalista za kliničku psihologiju.
Sa druge strane, statistički podaci govore o tome da je iz godine u godinu stopa abortusa u Beogradu sve niža (period od 1991. do 2007). Iako se u medijima akcenat često stavlja na mlade i tinejdžere, činjenice svedoče da je broj abortusa kod žena mlađih od dvadeset godina četiri odsto, a kod maloletnica svega jedan odsto.
Najviše prekida trudnoće imaju žene koje su u braku (75,3 odsto), i to one između 25. i 30. godine, kao i one između 35. i 44. Ukupan broj abortusa u Srbiji u 2006. godini dostigao je 25.665.
Reč je, međutim, o zvaničnim podacima, pa se pretpostavlja da je njihov broj nešto veći budući da se dve trećine prekida trudnoće obavi u privatnim zdravstvenim ustanovama i ordinacijama koje ne dostavljaju zakonom propisan obrazac prijave.
Takođe, posebno je značajan podatak koji ukazuje na to da trudnoću u najvećem broju prekidaju one žene koje imaju dvoje ili više dece, a tek onda one žene koje nikada nisu ni rađale.
Dakle, materijalne prilike u našim uslovima svakako nisu povoljne za porodice sa velikim brojem članova, mada ne smemo zanemariti ni činjenicu da je i u zemljama sa visokim nacionalnim dohotkom stopa nataliteta takođe veoma niska.
Smatra se da je emancipacija žena dovela do velikog preobražaja u društvu. One su danas, sve češće, uspešne poslovne žene, majke i supruge, te samim tim imaju sve više poteškoća kako bi uskladile porodične i profesionalne obaveze.
Međutim, iako se stvari menjaju, može se reći da u pojedinim zemljama crkva (posebno Katolička) i dalje ima jak uticaj po pitanju materinstva čime se ženama znatno otežava mogućnost stvaranja uspešne poslovne karijere. Jer, saglasno shvatanju o podeli rada prema biološkim karakteristikama, ženi je pre svega mesto u kući (supruga, majka i „čuvarka doma”).
Prof. dr Jelena Vlajković naglašava da se žene na različite načine nose sa dilemom prekida trudnoće.
"Da li će abortus biti stresan i kakve će posledice izazvati, zavisi od više faktora. Pre svega, najvažnije je pitanje da li žena želi abortus ili je primorana da ga izvrši zbog različitih okolnosti. U prvom slučaju, osetiće olakšanje nakon tog čina, a u drugom može da tuguje ili ispoljava osećanje krivice. Kako će se žena osećati u velikoj meri zavisi i od partnera.
Čini mi se da smo skloni da zaboravljamo da u ovome uvek učestvuju dve osobe. Pa, zar nisu oboje odgovorni za odluke koje donose?" – naglašava Jelena Vlajković.
Dileme u vezi sa prekidom trudnoće u većini slučajeva odnose se na pitanja prava žene na izbor, prava na sopstvene odluke koje se odnose na njeno telo, psihičke posledice, kao i uticaj na opšte zdravstveno stanje.
Uloga one druge strane, koja takođe učestvuje u „čitavoj polemici”, ostaje u drugom planu. Upravo zbog toga, stručnjaci ističu značaj edukacije o planiranju porodice, naročito u seoskim i manje razvijenim sredinama, koja bi trebalo da postane temelj svake potencijalne bračne zajednice. Jer ni jednu stranu ne bismo smeli da zanemarimo kada su ovako važne životne odluke u pitanju.
Svakako, ne bi trebalo zaboraviti ni vaspitavanje mladih u duhu afirmisanja zdrave i odgovorne seksualnosti.
Ovakva vrsta obrazovanja nije važna samo zbog abortusa već i zbog brojnih bolesti koje se prenose seksualnim putem – zaključila je doktorka Vlajković.
Komentari (0)