Kod dece uzrasta od dve do šest godina stvaraju se zdrave prehrambene navike. Važno je znati da se uravnotežena ishrana odražava na telesnu težinu, visinu, osnovne funkcije organizma i izostanak bolesti.
Tokom druge godine života dete dobije na težini u proseku 2,5 kg, dok od treće do sedme godine života od 2 kg godišnje. Visina je dobar pokazatelj prehrambenog statusa. Tokom druge godine života dete naraste prosečno 12 cm, a od treće do sedme godine života 6-8 cm godišnje. Rast je jedino moguć ukoliko unos energije prelazi potrošnju.
Unos kalorija
Dete predškolskog uzrasta često „zaboravi” na hranu jer je prvenstveno zainteresovano za igru, istraživanje, učenje, prijatelje i svet oko sebe. Kalorijske potrebe od rođenja do 15. godine kontinuirano opadaju, tako da potreba od 80-120 kcal/kg u prvoj godini života pada do 15. godine na 50 kcal/kg, odnosno, svake tri godine do 15. godine života potreba kalorijskog unosa pada za 10 kcal/kg. Energetske potrebe predškolskog deteta iznose 80-100 kcal/kg dnevno (oko 1950-1300 kcal/dan). Kod petogodišnjeg deteta ukupno uneta energija troši se na sledeći način: 50% bazalni metabolizam, 5% specifično dinamičko delovanje za varenje hrane, posebno belančevina, 25% fizička aktivnost, 12% rast tkiva, 8% ostalo.
Dete treba da ima tri obroka i dve užine
Obrok kao oblik socijalizacije
Dete predškolskog uzrasta treba da ima tri glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dva međuobroka. Obroci se ne smeju preskakati (predugi period između obroka ne osigurava organizmu potrebnu količinu glukoze za rad mozga i nervnog sistema). Pri jelu, dete bi trebalo aktivno da koristi kašiku, a obrok bi mogao postati oblik socijalizacije. Dete sa od 5. godina starosti već ima potpuno formirane prehrambene navike i izražava jasan stav prema hrani koju voli ili ne voli.
Zastupljenost hranljivih sastojaka
U svakom obroku trebalo bi da su zastupljeni svi osnovni hranjivi sastojci. Ugljeni hidrati treba da čine 45-55% energetskog unosa, belančevine 9-15% , a masti 35-40% .Belančevine su neophodne za održavanje i sazrevanje tkiva, rast novih tkiva (posebno koštane mase). Kako bi u organizam uneli kvalitetne belančevine odnosno esencijalne aminokiseline važna je kombinacija belančevina iz namirnica biljnog i životinjskog porekla. Za optimalno zdravlje deca treba da unose i lipide. Preporučuje se da se u ishranu uvede maslinovo i druga biljna ulja jer su bogata nezasićenim masnim kiselinama, a da se izbegavaju masnoće životinjskog porekla, poput maslaca i svinjske masti. Masti su neophodne za pravilan hormonalni razvoj, strukturu stanica, zdravlje krvnih žila, prenosu impulsa između nerava i mišića, omogućuju nesmetan rad enzima i iskorišćavanje vitamina koji se rastvaraju u ulju, te hranu čine tečnijom i kaloričnijom.
.jpg)
Deca u ovom uzrastu nisu baš ljubitelji povrća
Kakav su vaša iskustva sa ishranom predškolca?
Jeste li zadovoljni jelovnikom u vrtiću?
Priključite se na forum >>
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidratii bi kao izvor energije i vlakana trebalo da čine osnov ishrane dece predškolske dobi. Dnevni unos i kvaliteta ugljenih hidrata zavisi od navika u porodici, ponude i obrazovanja.
Vitamini
Minerali i vitamini su elementi u tragovima potrebni u odgovarajućoj količini i obliku kako bi se održalo zdravlje i razvoj bez poremećaja metabolizma. Njihova količina uieče na imunitet deteta.
Tečnost
Za normalno funkcionisanje organizma potreban je dovoljan unos tečnosti (2-4% telesne mase). Prednost dajemo vodi za pić). Slatke, gazirane napitke potrebno je izbegavati zbog visoke koncentracije šećera.
So
Pripremljenu hranu nije potrebno prekomerno dosoljavati. Količina soli trebala bi biti tek tolika da obrok bude ukusniji. Prekomernim unosom soli u detinjstvu stvaraju se uslovi za povišen krvni pritisak.
Mleko i mlečni proizvodi
Mleko i mlečni proizvodi izvor su kalcijuma, belančevina, vitamina B2. Kravlje mleko trebalo bi sadržavati 3,2% mliječne masti za decudo dve godine starosti, nakon toga se mogu koristiti delomično obrana mleka (2,8% m.m.). Preporučuje se unos fermentisanih mliječnih proizvoda (sir, jogurt, kefir).
Meso
Od mesa prednost dajemo živinskom mesu, bez kože i vidljive masnoće i ribi. Masno meso poput govedine, svinjetine i teletinepreporučuje sejednom nedeljno, a moguće ga je zameniti obrokom mahunarki (pasulj, sočivo, grašak, soja) koje uz belančevine sadrže ugljene hidrate i vlakna. Meso je izvor belančevina, gvožđa, vitamina B1. Izbegavajte suhomesnate proizvode.
Mleko i mlečni proizvodi izvor su kalcijuma
Jaja
Žumance jajeta je bogato fosfolipidima, lecitinom i gvožđem, a belance je izvor belančevina. Pečenjem ili kuvanjem na tvrdo izbegavamo mogućnost bakterijske zaraze.
Povrće i voće
Povrćem u organizam unosimo nesvariva vlakna koja pomažu pri regulaciji probave. Izvor je vitamina (beta karotina, vitamina C) i minerala. Prednost dajemo sezonskom svežem ili kratko termički obrađenom povrću. Voće je izvor vitamina (vitamin C, beta-karotina), minerala, prirodnih šećera i vlakana. Prednost dajemo svježem sezonskom voću, zatim kompotima, sušenom voću i prirodnim voćnim sokovima.
Žitarice
Proizvodi od žitarica su visoko vredne namirnice koje osiguravaju energiju i vitamine B-grupe, gvožđe i vlakana. Tu ubrajamo hleb, testeninu, pirinač, musli, griz, palentu, kukuruzne pahuljice. Preporuka je birati neljuštene, integralne žitarice (ječam, heljda, kukuruz, pirinač, pšenica) radi očuvanja vitaminskog sastava omotača. Mogu se poslužiti kao samostalni obrok ili u kombinaciji s drugom hranom. Musli i kukuruzne pahuljice se najčešće kombinuju s mlekom, jogurtom i voćnim sokom, dobro im je dodati komadiće svežeg voća.
Pročitajte još:
Ishrana mališana prema polu i uzrastu >>
Najbolja ishrana za mališane >>
Komentari (0)