Možda su fleke od špageta nestale, ali da li ste sigurni da je vaš sveže oprani veš zaista čist? Pokušavamo da budemo ekološki ispravni, pa često smanjujemo temperature pranja. Stručnjaci su zabrinuti da briga o planeti i štednja novca ozbiljno mogu da ugroze zdravlje.
TEMPERATURA
Proizvođači Ariel gela ohrabruju potrošače da veš peru na 15 umesto na 40 stepeni Celzijusa. Da li je to pametna ideja s obzirom da stručnjaci tvrde da prosečna puna mašina sa prljavim vešom sadrži 100 miliona bakterija ešerihije koli. Pranje na niskim temperaturama ne može da ubije sve bakterije, upozorava međunarodni naučni forum o kućnoj higijeni.
– Trebalo bi da peremo stvari ne samo tako da one izgledaju čisto spolja, već i da higijenski budu čiste. Te dve stvari nisu iste- kaže profesorka Seli Blumfild iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. Njene preporuke podržava i nemačko istraživanje koje je pokazalo da se baktrije uništavaju jedino na temperaturama od 40 stepeni, ali i većim i to u kombinaciji deterdženta koji sadrži varikinu.
– Ako radite sa hranom i stavite radnu odeću zajedno sa porodičnim vešom gde je i prljav donji veš, mogli biste da se inficirate salmonelom ili ešerihijom koli. Zimi se stomačni virusi lako šire ako u mašini za pranje veša ne koristite dovoljno visoke temperature- kaže doktorka Liza Ekerli konsultat za higijenu.
Istovremeno eksperti za alergije su zabrinuti zbog toga što pranje na niskim temperaturama ubija samo šest odsto grinja, dok se na 60 stepeni ubije 100 odsto. Iako je većina ljudi otporna na takve infekcije, oni sa slabijim imunitetom, poput starijih lica i pacijenata koji su nedavno izašli iz bolnica, mogu da budu izloženi velikim problemima. Tu je i bojazan da bi zbog dugotrajnog pranja na niskim temperaturama superbakterija MRSA mogla da počne da se širi.
– Staromodan način pranja je bilo iskuvavanje na 100 stepeni. Danas ljudi snižavaju temperaturu na 40, pa čak i niže. Da biste bili sigurni da ćete se otarasiti fekalnih bakterija, morate je popeti na 60 stepeni Celzijusa- kaće Džon Oksford profesor virologije u ”Sent Barts” londonskoj medicinskoj školi.
IZBOR DETERDŽENTA
Čak ni izbor praška za veš nije jednostavan kao što izgleda. Postoje dve vrste- nebiološki, koji sadrži varikinu koja čisti i dezinfikuje i biloški koji se oslanjaju na enzime. Proizvođači tvrde da enzimi skidaju prljavštinu i na niskim temperaturama i da manje uništavaju tkanine. Među nama je mnogo onih koji veruju da biološki deterdženti nadražuju kožu, ali istraživanje koje je objavljeno u Britanskom žurnalu dermatologije je iznelo jako malo dokaza o toj tezi. Reklame u kojima se ističe da je tečni deterdžent bolji i delotvorniji su takođe samo marketinški trik.
– Da je tečni deterdžent definitivno bolji od standradnog praška, onda bi ovaj drugi do sada već nestao, a nije- kažu istraživači.
SAVETI
Preporučuje se da se donji veš ne ubacuje u mašinu zajedno sa ostalim stvarima, već da se pere odvojeno ili zajedno sa peškirima i posteljinom, ali ne i sa kuhinjskim krpama. Naravno, dečje i bebi stvari ćete prati posebno. Bebe imaju slabiji imunosistem i lakše ih napadaju bakterije i gljivične infekcije.
Posle jednog istraživanja zaključeno je da se na 83 odsto opranog donjeg veša nalaze bakterije poput Ešerihije koli i Stafilokoke aureus. Uz to stoji podatak da je 89 odsto veša sa bakterijama bilo prano na temperaturi od 40 stepeni ili nižim.
Stručnjaci apeluju da treba da čistimo mašine. Jedan od načina je pranje belih platnenih salveta na 95 stepeni. Na taj način ćete očistiti i mašinu. Ili jednom mesečno uključite program sa najvećom temperaturom, a pre toga sipajte prašak koji sadrži varikinu. Očistite i fioku za prašak, kao i gumu na vratima mašine.
Komentari (0)