Sve više dece u poslednje vreme ima problema sa čitanjem, pisanjem i računanjem. Ovi problem koji roditelji, kao ni nastavnici ne mogu sami da reše, zahtevaju stručnu pomoć. Za sada nijedna škola u Srbiji nema stručno lice za rad sa decom sa razvojnim problemima.
Prema mišljenju stručnjaka, uticaj televizije, neprilagođenog programa za decu kao i sve češća i duža upotreba kompjutera samo su neki od razloga za sve vece probleme kod dece. Prema istraživanju stručnog tima defektologa,sedamnaest posto dece prva dva odeljenja osnovne škole „Ivo Andric” iz Beograda, ima disharmoničan razvoj i zahteva rad sa defektologom.
“Nastavnici kao što znate ili da kažem stručni saradnici i učitelji, nisu dovoljno kompetentni. Ono takođe sto je definitivno dobra stvar je što nas je Ministarstvo prosvete i nauke kroz projekat pružanje i unapređenje usluga na lokalnom nivou, kroz “deals” projekat koji je podržan sredstvima Svetske banke,omogućili smo da nastavnici prođu kroz razne seminare,kao što znate seminara je jako malo na ovu temu,oni prolaze kroz te seminare i obuku a ono sto bi nama takođe trebalo je defektolog u svakoj školi”, kaže MIlan Pašić direktor osnovne škole “Ivo Andrić”.
Metod Redukacija psihomotorike kojim se direktno utiče na psihosocijalni razvoj učenika, poboljšanje komunikacije među decom, zahvaljujući profesoru Svetomiru Bojaninu uči se na defektološkom fakultetu. Metod se primenjuje kod dece sa disharmoničnim razvojem a defektolozi ga koriste i u radu sa učenicima.
Ana Vignjević diplomirani defektolog-redukator psihomotorike kaže da su pokreti pretočeni u vežbe prilagođeni sposobnostima i mogućnostima svakog deteta ponaosob. Pokret, dodir, glas, rec, pokret, pogled su sastavni deo redukacije psihomotorike i oni imaju za cilj da dete prevaziđe ili ublaži problem koji ima.
Profesor doktor Svetomir Bojanin dečiji neuropsihijatar kaze da deca, danas nemaju više problema u odnosu na prethodne generacije ali da su ti problemi danas više uočljivi. Kao jedan od razloga navodi i neprilagođen skolski sistem. Smatra i da bi roditelji koji sami ne mogu da reše problem, trebalo da se obrate stručnoj osobi.
“Problem je u tome što školski stručni timovi nisu na vreme obratili pažnju da je osnovnoj školi neophodan defektolog. Međutim, naše škole nisu još uvek na tom nivou. Naši učitelji imaju frontalne nastave, frontalno pristupaju deci i dobro, neka rade tako. Psiholog dijagnostikuje, učitelj uči neke stvari ali defektolog je taj lekar u malom koji treba da je u školi”, dodaje on.
Ukoliko roditelji primete bilo kakav problem u komunikaciji sa svojim detetom,trebalo bi da se na vreme obrate za pomoc. Psiholozi tvrde da se razvojni problemi mogu uočiti već oko druge godine i da tretmani započeti na vreme, pokazuju dobre rezultate.
Komentari (0)