Potraga za nestalim bebama – koliko će pomoći DNK analize

Radmila Smiljanić se seća da je bila uznemirena kad je saznala da je beba u inkubaroru. “Iako je bio drugi dan posle porođaja, ja sam čekala da oni izađu, pa sam onda trčala po spratovima, tražila inkubatore, da budem pored svoje devojčice, da joj ulijem svoju snagu”, priča Smiljanićeva.

Dodaje da se lekar koji ju je porađao, pojavio tek treće večeri, sležući ramenima. Rekao je, kako je navela, da ne zna šta se dogodilo i da se nije usudio da joj izađe na oči.

“Iako sam izgubila svaku nadu, posle ovoliko godina, ja sam se vama odazvala sa nadom da će se budućim majkama posrećiti i da će se sresti i provesti lepo sa svojom decom, da će se naći kad tad”, rekla je Smiljanićeva.

Slučaj ukradenih beba po svemu sudeći dobija epilog. Državna komisija je 11. jula odlučila da se analize u slučajevima ukradene dece rade o trošku budžeta.

Prvi dokazani slučaj ukradene bebe odnosi se na Mlađana Radivojevića iz sela Donji Adrovac.

Član komisije i predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama, Radiša Pavlović učestvovao je u prikupljanju dokaza. “Uzeti su uzorci od dve porodice, očekuje se DNK analiza koju ćemo odraditi preko Nacionalnog centra za forenziku pri MUP-u Srbije”, navodi Pavlović.

Ističe da je država konačno zauzela stav da će se konačno sve to istražiti, da nema nikakve zastarelosti i što se tiče istraga po pitanju sumnji roditelja i srodnika.

Formiranje DNK registra povereno je Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru MUP-a. U laboratoriji za DNK analizu radiće se testovi, uzimaće se uzorci preko krvi ili brisa za bazu podataka. Tako će se omogućiti upoređivanje. Testovi se rade i u privatnim laboratorija.

DNK analitičar Lena Arizanović navodi da se dešava da ljudi vide da dete ne liči na njih, i posumnjaju da je došlo do zamene bebe u porodilištu. “Čak smo i nedavno imali takve slučajeve, gde smo utvrdili da dete jeste njihovo, iako za sada ne liči”, kaže Arizanovićeva.

Navodi da takva jedna analiza košta 25.000 dinara, za potencijalnog oca i jedno dete, dok se za majku doplaćuje 7.000 dinara.

U Laboratoriji Biološkog fakulteta na zahtev Tužilaštva rade se DNK analize kako bi se utvrdilo da li je preminula beba zaista dete roditelja koji sumnjaju.

Dušan Keckarević iz Centra za forenziku Biološkog fakulteta objašnjava da su u tim slučajevima imali velikih problema sa uzorcima, pošto se radi o post mortem biopsijskim uzorcima, koje se dugo drže u formaldehidu, koji degradira DNK.

“Tehnologijom nove generacije koje Biološki fakultet trenutno ima, verovatno može da se prevaziđe taj problem, ali sve zavisi od uzorka do uzorka”, napominje Keckarević.

Na Biološkom fakultetu kupljeni su novi instrumenti sa NGS tehnologijom, koja će moći da analizira i takozvane degradirane DNK uzorke, koji u sebi sadrže nedostatke, ali na osnovu kojih će moći pouzdano da se utvrdi srodstvo porodica sa davno preminulim bebama.