Postporođajna depresija pogađa jednu od deset porodilja. Može trajati dugo, čak toliko da ugrozi vezu sa detetom. Zbog toga je treba prepoznati na vreme jer novopečena majka može da pati od depresije a da toga uopšte nije svesna. Post partum, latinski naziv ovog poremećaja, vrlo je čest. Već smo rekli da pogađa jednu od deset porodilja. Međutim, treba reći i da su kod sedam od deset žena prisutni neki od simptoma te bolesti.
Sasvim je normalno da se žena oseća tužno i prazno tokom prvih nedelja posle porođaja. Smatra se da su ovi problemi uglavnom vezani za fiziološke uzroke. Međutim, ukoliko su loše raspoloženje i osećaj neprilagođenosti i samoće sve jači, treba potražiti pomoć stručnjaka. Jer ne treba zaboraviti da će prvo beba osetiti majčino (ne)raspoloženje koje nastaje uglavnom zbog osećaja usamljenosti i straha da neće biti na visini zadatka koji stoji pred njom, a zadatak je: biti majka. To su osnovni elementi koji mogu izazvati mračno raspoloženje.
Reakcije mogu da budu različite. Neke žene postaju anksiozne i bebu doživljavaju kao uljeza. Klasičan primer za ovaj slučaj: dok beba zadovoljno sisa i dremka, majka ga požuruje u strahu da neće imati dovoljno mleka ili da beba ne sisa pravilno. U ovom slučaju osećaj koji preovlađuje jeste zebnja i zabrinutost.
Ima i onih koje, nasuprot tome, doživljavaju emotivnu krizu: zatvaraju se u sebe, razmena osećanja sa bebom sve je slabija i slabija, dok apsolutno ne nestane bilo kakva inicijativa sa majčine strane.
I u jednom i u drugom slučaju depresivna majka ne uspeva da ostvari kontakt sa bebom, da joj ponudi zaštitnički zagrljaj. To čak ide dotle da beba često može da se umiri samo ako je drži neka druga osoba.
Bebin plač kod ovakvih majki stvara osećaj nesposobnosti da se suoče sa novonastalom situacijom. To dalje samo pojačava taj osećaj, stvarajući začarani krug iz koga je teško da se sama izvuče.
Komentari (0)