Šta je baby blues?
Novi izraz u upotrebi poslednjih godina je baby blues, odnosno osećaj straha, tuge, bezvoljnosti, periodi euforije koji se paradoksalno završavaju napadima plača itd. Simptomi su različiti i uglavnom traju nekoliko dana nakon porođaja. Javlja se kod preko 50% porođenih žena. Sve je to zbog hormonalne neuravnoteženosti posle porođaja. Ovakvo stanje je prolazno i nije opasno, mada treba obratiti pažnju, jer nastavak tegoba može odvesti u postpartalnu depresiju.
Šta je postpartalna depresija?
Postpartalna depresija je produbljenje stanja bezvoljnosti, žena neće da jede, ni da pije, slabije se zanima za svoju bebu, i ovo je stanje gde je potrebno reagovati, prvenstveno priznavanjem postojanja problema. Vrlo često pomoć ćete pronaći u svojoj porodici, razgovorom sa suprugom ili roditeljima, mada ovo stanje zahteva savetovanje lekara.
Najteži oblik ovakvog stanja je postpartalna psihoza, koja se nažalost, može završiti kobno – samoubistvom ili ubistvom deteta. Srećom, stanje je vrlo retko, javlja se u manje od 2% žena posle porođaja, ali je bolest koja se mora prepoznati i tražiti pomoć stručnog lica.
.jpg)
Foto: Fotolia
Šta je to simfizioliza?
Prilikom porođaja može doći do razmicanja simfizealnog zgloba pubičnih kostiju, što izaziva pojavu bola u pubičnoj regiji, bola u leđima, nogama, te nemogućnosti ustajanja ili hodanja. Javlja se u oko 1 : 2000 porođaja, i u velikoj većini slučajeva završava se dobro (mirovanje u krevetu uz postavljanje utega koji drže kosti karlice približene jednu uz drugu).
Šta je to HELLP sindrom?
HELLP sindrom predstavlja retku ali veoma ozbiljnu komplikaciju trudnoće i porođaja. Može se javiti kako u trudnoći, češće u trećem trimestru, tako i nakon porođaja. Sindrom podrazumeva hemolizu (raspadanje crvenih krvnih zrnaca), uvećane enzime jetre i niske vrednosti trombocita. Javlja se češće kod žena koje su imale povišen pritisak u trudnoći, odnosno preeklampsiju i/ili eklampsiju. Simptomi su slabost, muka i povraćanje, bol u gornjem delu trbuha. Često se javljaju otoci, najviše lica i ekstremiteta.
Trudnice sa dokazanim HELLP sindromom moraju roditi bebu ranije, jer je to prvi korak u tretmanu ovog sindroma. Prijem u bolnicu, kontrola krvnog pritiska i intenzivan nadzor, uz kontrolu hemostaze, osnova su tretmana. I pored svega, bolest može biti fatalna po majku i dete.
.jpg)
Foto: Shutterstock
Šta je to puerperalna infekcija?
Puerperalna infekcija je pojava bakterijske upale u prvih desetak dana nakon porođaja, koja se manifestuje povišenom temperaturom preko 38 stepeni Celzijusa, bolom u donjem delu trbuha i pojavom groznice. Najčešći uzrok je endometritis, ili upala materične sluznice, mada ovu pojavu mogu izazvati i upala rane nakon carskog reza ili epiziotomije, upala mokraćnih kanala, upala vena, ili mastitis, odnosno upala dojki.
Potrebno je javiti se lekaru radi utvrđivanja mesta porekla infekcije, mada veliki deo ovakvih stanja odlično reaguje na antibitosku terapiju. Najteža komplikacija je puerperalna sepsa koja može biti fatalnog ishoda.
Šta je to inverzija materice?
Nakon porođaja, bilo vaginalnog, bilo carskim rezom, može doći do pojave inverzije uterusa koja podrazumeva da prilikom ekpulzije posteljice, zbog njenog neadekvatnog odlubljivanja od materice, dođe do „izvrtanja” materice od iznutra ka spolja, slično izvrnutom džemperu kada ga skidate preko glave.
Odmah se daju lekovi protiv bolova i lekovi za opuštanje materice, te se ručno vrati materica u svoj prvobitni položaj. Nakon toga se prekida davanje lekova za opuštanje i počinju odmah davati lekovi za skupljanje materice, koji će naterati matericu da se kontrahuje i zadrži svoj položaj.
Ponekad je potrebna i operacija da bi se materica vratila u prvobitno stanje. Mora se posebna pažnja obratiti u periodu od nekoliko dana na pojavu intenzivnijeg krvarenja ili bolova. Žene koje su imale inverziju materice na porođaju, imaju veću verovatnoću da je imaju ponovo na sledećem porođaju.
.jpg)
Foto: Shutterstock
Šta je ruptura materice?
Ruptura materice predstavlja prskanje mišićnih vlakana materice, najčešće na mestu ožiljka od prethodnog carskog reza. Može se javiti i kod bilo kakvih prethodnih intervencija na materici (skidanja mioma, odn. dobroćudnih tumora materice, otklanjanja septuma ili deformiteta materice itd.). Kod kompletne rupture, prskaju svi slojevi materice i dolazi do masovnog krvarenja i izlaska bebe u trbušnu šupljinu, uz odlubljivanje posteljice i prekid dovoda krvi do bebe, što može dovesti do smrti deteta.
Ovo jasno govori koliko je hitno stanje. Nepotpuna ruptura predstavlja prsnuće samo dela materice na ožiljku, uz zadržavanje integriteta materice. Srećom, ovo se vrlo retko dešava. Smatra se da je rizik za rupturu materice kod žena koje se porađaju vaginalno posle prethodnog carskog reza oko 1%.
Može doći do rupture i kod materice koja prethodno niije imala nikakve intervencije. Veoma se retko dešava, statistički kod 1 na 15.000 porođaja, a faktori rizika su majke koje su imale preko 4 ili 5 porođaja, spoljašni okret bebe, težak porođaj sa forcepsom ili vakuumom, saobraćajne nesreće itd. Ruptura materice se uvek rešava operativno, uz pokušaj postavljanja šavova na prsnuti deo, mada ponekad to nije moguće zbog izrazitog krvarenja i onda se radi histerektomija (hirurško odstranjanje materice).
Komentari (0)