Postporođajna depresija kod očeva

Iako danas postoje brojne školice roditeljstva koje se preporučuju parovima koji će se uskoro ostvariti u novim ulogama, veliki je broj muževa koji se sa ulogom oca prvi put susreću na samom porođaju. Prisustvovanje porođaju smatra se pozitivnim iskustvom u životu muškarca, ali može da ostavi određene posledice, objašnjava šefica Kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje doktorka Maja Milosavljević. 

– Muškarac može satima nakon porođaja da bude značajno uzbuđen sa živim slikama porođaja (majke i bebe) koje mu se nameću. Roditeljstvo podrazumeva period intenzivne promene i prilagođavanja i ima pozitivan uticaj na muškarčev razvoj u ličnom i društvenom smislu, ali neretko se doživljava i kao period ‘pada’ u pogledu partnerskih odnosa.

Najveću traumu za muškarca, tokom porođaja, predstavlja prisustvovanje bolovima koje trpi partnerka, nemogućnost da joj on u tome pomogne, ali i razne medicinske procedure tokom porođaja, pa čak i samo prisustvo krvi, dodaje doktorka. 

– Prema podacima iz literature, oko 5% muškaraca može imati neke od simptoma postporođajnog PTSP-a (nametanje slika porođaja, sanjanje istog, izbegavanje tema, razgovora, situacija koje podsećaju na porođaj, ali i izraženu napetost ili uznemirenost).

Osim što ovakvo stanje može da izazove sam porođaj, nastanak postporođajne depresije dovodi se u vezu i sa načinom odrastanja roditelja, njihovom ličnošću, sposobnošću adaptacije na novonastalu situaciju, karakteristikama partnera, ali i samog doživljavanja deteta.

Postporođajna depresija kod očeva se ne razlikuje umnogome od postporođajne depresije kod žena. 

– Kliničke karakteristike ovog poremećaja su neraspoloženje, gubitak interesovanja za uobičajene svakodnevne aktivnosti, bezvoljnost, naglašene promene u telesnoj težini, poremećaji spavanja, psihomotrna uznemirenost, osećanje bespomoćnosti i sl. Sama činjenica da su postali očevi, njihova očekivanja od te promene, nedostatak zadovoljavajuće socijalne ili partnerske podrške, kao i doživljaj isključenosti iz odnosa majka-beba mogu biti percipitirajući faktori za nastanak ovog poremećaja – dodaje ona. 

Osim što ovo stanje može da se odrazi na psihičko zdravlje oca, može znatno da utiče i na roditeljsku ulogu, kao i na odnos sa partnerom, zbog čega nastaju konflikti, ali se remeti i funkcionalnost cele porodice. 

Pored edukativnih programa i adekvatne partnerske podrške, doktorka Maja Milosavljević ističe značaj i podrške porodiljskom odsustvu očeva, finansijske nezavisnosti koja je značajna muškarcima u ovom emotivno zahtevnom periodu i pomaže im da se razviju u zdrave i adekvatne roditelje. U najtežim slučajevima zahteva psihološko-psihijatrijsko zbrinjavanje. 

– Smanjenje, odnosno, ukidanje stigme i povećanje svesnosti celokupne javnosti o ovom problemu postojanja postporođajne depresije kod očeva u prvoj godini po dobijanju deteta je nešto što će olakšati pristup psihološkoj podršci i po potrebi obezbediti pomoć u psihijatrijskim službama. Zahvaljujući pionirskom angažovanju akademika Dušice Lečić Toševski Institut za mentalno zdravlje je ustanova koja je blagovremeno prepoznala ovaj problem i angažovala se u pružanju podrške i pomoći, osnivanjem Kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju – zaključuje doktorka Maja Milosavljević u razgovoru za B92.