Svoje emocije bebe pokazuju na različite načine u zavisnosti od njihove starosti.
Od rođenja do šest meseci starosti
Osmeh od pola sekunde
Prvi osmesi novorođenčeta karakterišu se kao nesvesni refleksi, kao nešto što dolazi samo od sebe i nema nikakve veze sa spoljnim uticajima. Međutim, nedavna istraživanja pokazala su da ovi prvi nagoveštaji zadovoljstva imaju mnogo dublje značenje od običnog refleksa. Stručnjaci tvrde da je prvi osmeh, zapravo, odraz kratkotrajne emocije, pa makar trajao samo pola sekunde.
Međutim, prvi ‘pravi’ osmeh koji beba upućuje mami ili tati s jasnom porukom:
“Neizmerno se radujem što te vidim”, javlja se oko šeste nedelje bebinog života.
Povezivanje slike s tonom
Dokazano je da novorođenče od rođenja prepoznaje majčin glas i miris. Sledeći korak koji osnažuje vezu između majke i bebe je kad beba nauči povezati sliku s tonom. To uspeva tako što gleda u mamino lice i trudi se da ga zapamti. U njenoj maloj glavici rešiće se prva velika zagonetka, a to je povezivanje majčinog lika s poznatim mirisom i ugodnim osećajem topline. Tada shvata da mamino lice znači sigurnost. Kada vam se sledeći put beba zagleda u lice, ne skrećite pogled nego je pustite da vas gleda kako bi vas bolje zapamtila.
U prvih nekoliko meseci većina roditelja ne doživljava bebu kao društveno biće, već kao bespomoćni zamotuljak o kojem se treba brinuti apsolutno svake sekunde – hraniti ga, presvlačiti, kupati, zatim opet hraniti, presvlačiti, i tako u krug. To je sasvim razumljivo jer od silne brige i umora roditelji nemaju vremena posmatrati bebin govor tela kojem ono poručuje: “Srećan sam što sam sit, čist i voljen.”
Jeste li ikad primetili kako čim uđete u sobu svoje bebe, koja vas je nešto pre toga glasnim plačem obavestila da se probudila, ona zapravo ima srećan izraz lica i mlatara svojim ručicama. Kratko i jasno vam poručuje: “Bio/la sam usamljen/a i tužan/a, ali sada, kada si tu, sve je dobro.”
Od šest do 12 meseci starosti
Pružanje ručicaSve bebe vole kad ih roditelji drže u naručju. Ta potreba nije odraz razmaženosti niti zavisnosti, nego iskazivanje naklonosti. Kad nepoznata osoba uzme bebu u naručje, mališan će se pokušati izmigoljiti, pružajući ručice prema osobama koje najviše voli, onima u koje ima najviše poverenja, a to su mama i tata. Tim govorom tela dete svojim roditeljima poručuje da su najznačajnije osobe u njenom životu. Ima li lepše nagrade za uloženi trud?
Podeljene emocije
Kad se vratite kući, niko vam se neće tako obradovati kao beba. Smejaće se i ispuštati čudne zvukove, jer drugačije ne zna iskazati sreću što vas ponovo vidi. Isto tako, niko neće bučnije pokazati tugu kada budete morali otići.
Većina roditelja ovu eksploziju pozitivnih i negativnih emocija doživljava kao teret. Međutim, intenzitet bebine sreće kad vas ugleda može se meriti sa srećom odraslog čoveka kad ostvari glavni dobitak na lotou. Isto tako, tuga koju oseća kad shvati da odlazite, jednaka je onoj koja bi i vas obuzela da vam se dogodi neka nesreća. S vremenom će dete shvatiti da mama i tata nisu zauvek nestali pa će se i intenzitet njene e tuge postepeno smanjivati.
Od 12 do 24 meseci starosti
Mali imitatori
Kad dete stane na noge i počne da istražuje svet oko sebe, možda će vam se činiti kao da gubi interes za maženjem, a uz to izvodi razne nestašluke. Međutim, to je samo prividno. Mališani zapravo imitiraju roditelje, pa time što pokušavaju napraviti nešto što biste vi napravili, zapravo vam žele reći: “Hoću biti isti kao vi jer vas neizmerno volim.”
Uostalom, i odrasli nesvesno imitiraju osobe koje vole, zar ne?
Majstori drame
Kad posmatrate klince kako se igraju u parku ili na igralištu, primetićete da nisu posebno zainteresovani za druženje sa vršnjacima. Igraće se u pesku, ali će svako biti zaokupljen svojom kanticom i lopaticom i neće dopustiti drugom detetu da uzme njegovu igračku ili zauzme njegovu teritoriju. Dogodi li se nešto slično tome, dotrčaće do mame neutešno plačući i žaliti se kao da se dogodila najveća tragedija. Zapravo, oni samo žele utehu kojom im iskazujete ljubav.
Izvor: Klokanica
Komentari (0)