U istraživanju koje smo sproveli 2.470 mama odgovaralo je na pitanja koja su u vezi sa dojenjem i ishranom beba u prvoj godini života. Istraživanje je pokazalo da od svih faktora na dojenje najviše utiče način završavanja porođaja kao i ostvaren kontakt „koža na kožu” odmah nakon porođaja.
Carski rez – manja šansa za uspeh u dojenju
Mame koje su se porodile vaginalnim putem češće doje svoje bebe od majki koje su se porodile carskim rezom. Operativno završavanje porođaja samo po sebi otežava sam početak dojenja i uspostavljanje laktacije ali veliku ulogu u svemu ovome ima i odvajanje mame i bebe nakon porođaja carskim rezom.
Foto: Shutterstock
Kontakt „koža na kožu” se gotovo i ne primenjuje u našim porodilištima
U 43% slučajeva beba nije ni stavljena majci na grudi nakon porođaja. U svega 12 % slučajeva kontakt „koža na kožu” ostvaren je u trajanju većem od 5 minuta.
Prvi podoj odmah nakon porođaja ostvaren je u svega 6% slučajeva. Svaka druga beba prvi put je sisala 24 sata ili duže nakon porođaja.
- Što pre se ostvari prvi podoj, veća je šansa za uspeh u dojenju.
- Mame kod kojih je ostvaren prvi kontakt sa bebom „koža na kožu” u većem procentu su dojile.
- Što je duže beba u kontaktu „koža na kožu” veća je šansa da će mama dojiti.
Mlađe majke češće odustaju od dojenja
Postoji i blaga linearna povezanost u dužini dojenja, starije mame doje duže od mlađih.
Mame uspešnije sa dojenjem kod drugog deteta
.jpg)
Foto: Fotolia
Nemam dovoljno mleka – najčešće opravdanje za odustajanje od dojenja
Međutim, majke koje jesu odustale od dojenja kao glavni razlog navode nedovoljnu količinu mleka.
Neophodna bolja edukacija majki
Foto: Shutterstock
Čini se da podsticaj dojenja više utiče na to da su majke pod pritiskom, plaše se dojenja, unapred misle da neće istrajati, a u slučaju da odustanu mame se optužuju od strane okruženja, čak i drugih majki da nisu dovoljno dobre, da nisu ni želele da doje i da njiho dete neće biti dovoljno pametno, zdravo, povezano sa majkom i sl.
Sa druge strane te iste majke nisu dobile adekvatne informacije o pravilnoj upotrebi adaptiranog mleka (40% majki koje su koristile adaptirano mleko, smatra da nisu bile dovoljno informisane o negovoj upotrebi), a vrlo verovatno ni prave informacije o dojenju i kombinovanoj ishrani bebe.
Edukacija treba da ide u pravcu podrške svim mamama i to još u trudnoći, a zadatak koji se stavlja pred porodilišta je svakako veće usmeravanje pažnje na dojenje jer ono počinje odmah nakon porođaja.
Kompletne rezultate istraživanja pogledajte OVDE.
Komentari (0)