Najsrećniji dan u Tamarinom* životu bio je dan kada je dobila ćerku. Najnesrećniji je usledio četiri meseca kasnije – kada je osetila da „ne može da se brine o detetu”.
„To je kao osećaj propadanja, kao da ne možete da stojite na nogama, a kamoli da nahranite bebu. Kao da će ona umreti bez vas, a vi tu ne možete ništa.
„Onda kreću najteže misli…”, kaže ona.
Tek tri meseca kasnije Tamara je potražila pomoć i shvatila da pati od postporođajne depresije. Danas se trudi da razgovara sa što više prijateljica o tome – da se njen osećaj ne bi ponovio nekoj drugoj ženi.
Svaka peta porodilja u Srbiji pati od postporođajne depresije, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Pet mitova o postporođajnoj depresiji
„Mi smo i dalje patrijarhalna sredina u kojoj se i dalje više slušaju babe, tetke i mame i to kako su one radile od lekara”, objašnjava za BBC na srpskom Tatjana Vesović, načelnica ginekologije u Vršcu.
„Čim se žena oseća loše – odmah se konstatuje da je ‘luda’ i savetuje joj se da se smiri. Tome moramo da stanemo na put.”
Psiholozi se u Srbiji uglavnom plaćaju, a u državnim ustanovama nije dobro organizovan sistem podrške, pa ne postoje zvanični podaci o broju žena iz Srbije koje se bore sa ovim problemom, kaže za BBC Jasmina Mihnjak, psihološkinja, babica i koordinatorka centra Bebac.
.jpg)
Foto: Shutterstock
„Svi se bave bebom, a gotovo niko mamom. Čak i da potraži pomoć, ne postoji trag o tome”, kaže Mihnjak.
„Ne znam šta je gore – što mi je loše ili što mi niko ne veruje”
Tamara je danima ležala u krevetu i samo plakala.
„Nisam smela da ustanem jer mi se činilo da će se nešto užasno dogoditi.”
Suprug je primetio da se nešto čudno dešava, ali Tamara kaže da je njegov odgovor bio da je ona „samo umorna jer ne spava dovoljno”. Ponudio se da pomogne više, ali ni to nije pomoglo.
Kada je otišla da se požali majci, ona joj je rekla da je „to sve normalno”.
„’Dobila si najlepši poklon, šta se žališ?’, ‘Nemoj to nikome da pričaš, pomisliće da si luda’ i ‘Tako je bilo svima’ – ovo su bili odgovori koje sam dobijala od ljudi iz okoline.
„Kada se porodiš, svi od tebe očekuju samo da budeš presrećna. Ako nisi – pomisliš da si loša majka.”
„Činilo mi se da tonem”, opisuje Tamara.
Prva linija pomoći bila joj je ginekološkinja koja je na redovnom pregledu primetila da se Tamara trese, ne sme da pogleda i drži bebu i dala joj uput za psihologa.
Komentari (0)