Broj žena koje žele bezbolno da se porode u porodilištima u Srbiji povećava se svake godine. Samo u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” prošle godine se na ovaj način porodilo 3.000 žena, što je polovina ukupnih porođaja u ovoj ustanovi.
Bezbolno porađanje i značajno skraćenje vremena porođaja glavne su prednosti zbog kojih se trudnice sve češće odlučuju na ovaj korak. Ipak, određene dileme i strahovi i dalje postoje kod jednog broja budućih majki.
Na ovaj način bezbolnog porođaja, trudnice bi trebalo da misle barem mesec dana pre termina, da bi mogle da prođu tzv. anesteziološku ambulantu gde se obavljaju laboratorijske analize i uzima anamneza. Na osnovu toga se zaključuje da li žena može da primi epiduralnu anesteziju. Tu se pacijentkinjama otklanjaju sve dileme u vezi sa ovom vrstom porođaja.
Anesteziolog Miki Paštar iz GAK „Narodni front” objašnjava da je veoma mali broj trudnica koje ne bi smele da prime epiduralnu anesteziju:
– Alergije na anestetik, operacije kičmenog stuba kao i lokalne infekcije u lumbalnom delu leđa, ili teške sepse, što su veoma retki slučajevi, prepreke su za davanje epiduralne anestezije. Jedna od kontraindikacija je poremećaj faktora koagulacije, i zbog toga tražimo da se uradi koagulacioni status pre porođaja.
Krive kičme, skolioze, visok pritisak, dijabetes ili bubrežna oboljenja nisu prepreka za porođaj u epiduralu. Ali, trudnice se najviše plaše komplikacija ili paralize jer se epidural daje u kičmu. Miki Paštar tvrdi da su takvi strahovi neopravdani:
– Kroz epiduralnu iglu se polako u prostoru između prstenova ulazi u epiduralni prostor, i tu je jedino važno da se ne probije takozvana dura, opna koja se nalazi duž kičmenog stuba i razdvaja epiduralni od spinalnog prostora. Ako se to i dogodi, jedina tegoba koja može da nastane je glavobolja, koja prolazi posle nekoliko sati.
Jake i bolne kontrakcije tokom anestezije se i ne osećaju: trudnica može da čita novine, razgovara, čak i da spava. U međuvremenu anestetik opušta i grlić materice, što ubrzava fazu „otvaranja”, čime se skraćuje vreme porođaja, čak i za nekoliko sati.
Iako ne oseća kontrakcije, kada uđe u poslednju fazu porođaja, porodilja i te kako oseća napone, što je još jedna od dilema kod trudnica.
– Kontrakcije ne treba da bole, ali naponi se osećaju. U toj fazi porođaja se od porodilje samo traži da se kvalitetno i dobro napne, kaže Paštar.
– Još jedna doza anestetika kad beba izađe, omogućava majci da se odmori bez bolova, a i lekarima da urade eventualne intervencije na grliću ili epiziotomiju.
Spinalna anestezija se retko daje tokom prirodnog porođaja, ali se češće koristi za porođaje koji se izvode „carskim rezom”. Ova intervencija se može raditi i u epiduralu, ali i u kombinovanoj epiduralno-spinalnoj anesteziji. Spinalna anestezija nosi malo više rizika od komplikacija, koje su prolazne.
– Kod carskog reza u spinalnoj anesteziji bola uopšte nema. Jedino posle porođaja pacijentkinja mora da leži od dvanaest do dvadesetčetiri sata kako bi se spinalni prostor u duri zatvorio, da ne bi došlo do glavobolja. Tokom davanja spinalne anestezije češće dolazi do pada krvnog pritiska, ali i u tom slučaju dajemo lekove za podizanje pritiska – objašnjava Paštar.
Epiduralni kateter ostaje nekoliko dana posle porođaja u takozvanoj terapiji bola sve dok se porodilja potpuno i bezbolno oporavi od porođaja.
Lek tek kad vodenjak pukne
Kateter se plasira u kičmu nekoliko sati pre porođaja, a anestezija se ubrizgava tek kad se trudnica otvori od dva do tri poprečna prsta, kada ima regulatorne kontrakcije i kada je prokinut vodenjak.
CENE
Od 12.000 do 17.000 dinara košta epiduralna anestezija u GAK „Narodni front” , 20.000 košta bezbolan porođaj u porodilištu u Višegradskoj 10.000 dinara košta porođaj uz epidural u KBC „Zvezdara” .
Komentari (0)