Porodiljsko bolovanje i za poljoprivrednice?

Toj vesti obradovala se Slavica Vasić iz sela Maovi kod Šapca. U osmom mesecu trudnoće ona svako jutro i veče muze 76 krava. Njen prekovremeni rad zakon ne poznaje, a uskraćena je i za brojna druga prava. Već sada razmišlja ko će je menjati kada se porodi jer treba zaraditi i za bebu. Značilo bi joj kada bi država počela da isplaćuje porodiljsko ženama na selu.

– Mi nemamo nikakva prava, a radimo od danas do sutra. U čemu je razlika između mene i žene u gradu? Da li ja manje radim od nje kad nemam ista prava? Ja radim po ceo dan, nemam slobodan ni vikend niti imam odmor. Nemam čak ni radno vreme. Značilo bi mi kad bi država plaćala porodiljsko za žene na selu – priča dok prenosi muzilicu do krave koja je na redu za mužu.

Foto: Fotolia
 

Prema novom zakonu, pravo na naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta moći će da ostvare majke koje su 24 meseca pre rođenja deteta bile poljoprivredni osiguranici, potvrdili su za „Blic” iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja.

Upravo ta reč „osiguranik” zbunjuje poljoprivrednike, pa se pitaju da li će sada morati za sve članove domaćinstva da plaćaju osiguranje. Do sada je, prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, obavezno osiguran bio samo nosilac poljoprivrednog domaćinstva ili jedan član domaćinstva, a dobrovoljno ostali članovi (čl. 13). U većini slučajeva je samo jedan član domaćinstva plaćao osiguranje.

– Šta to sada znači, da država želi da uvuče u sistem osiguranja još jednog člana domaćinstva?! U mom domaćinstvu sam osiguran ja, a sad bi morala da bude osigurana i moja snaha. Ona će, znači, narednih 40 godina plaćati osiguranje da bi godinu dana dobijala porodiljsko ili dve-tri godine, ako se odluči za više dece. Kakvo je to izjednačavanja žena na selu sa ženama u gradu i podsticaj mladima na selu? Ja tu ne vidim iskrenu nameru da se one izjednače – kaže Goran Vasić.

Mnogi nosioci domaćinstva izbegavali su obavezu plaćanja osiguranja, pa prema nekim procenama, poljoprivrednici duguju PIO fondu oko 90 milijardi dinara, bez kamata. Poseban problem je zdravstveno osiguranje zbog kog mnoge žene na selu ne mogu kod lekara.

Poljoprivrednici sumnjaju u ravnopravnost, smatrajući da je ona teško izvodljiva u patrijarhalnoj Srbiji. Nosioci gazdinstva su uglavnom muškarci, dok je tek 17 odsto žena na čelu poljoprivrednog gazdinstva. Taj odnos nije promenila ni mera Ministarstva poljoprivrede da subvencionisana kamatna stopa za žene nosioce poljoprivrednog gazdinstva mlađe od 40 godina bude jedan procenat, a preostalu razliku plaća država. Vlasnici poseda tradicionalno imovinu prepisuju na sinove, dok se kćerke retko odlučuju da ostanu na svom imanju.

– Ako bih ja gazdinstvo preveo na snahu, time bih podcenio svoga sina. Mislim da je to nerealan zahtev. Ukoliko država ima volju da podstakne žene na selu da rađaju i da se bave poljoprivredom, ne treba da postavlja takve uslove – priča Vasić.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana rođenja. Osnov za utvrđivanje naknade je osnovica na koju su plaćeni doprinosi za PIO za 24 meseca koja prethode rođenju deteta.

Do početka primene zakona podzakonskim aktima trebalo bi da se definišu brojne nepoznanice, a poljoprivrednice će tada moći da izračunaju da li im se više isplati da preuzmu domaćinstvo, uplaćuju osiguranje za sebe ili se odreknu mogućnosti za dobijanje porodiljskog.

S druge strane, nadležni smatraju da je podrška ženama na selu veliki iskorak koji će promeniti kvalitet života i omogućiti im jednaka prava kao i žene u gradu, ali i podstaći ravnopravnost u pogledu vlasništva nad imovinom.

– Novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, moći će da ostvari i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva – navodi se u saopštenju Ministarstva.