Žene u Srbiji imaju pravo na porodiljsko i bolovanje radi nege deteta u trajanju od 365 dana, što je duže nego u većini zemalja u svetu. Zaposlena žena može da ode na porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre predviđenog termina porođaja.
Porodiljsko odsustvo u našoj zemlji traje do navršena tri meseca bebe od dana porođaja. Nakon tog perioda, majka ostvaruje pravo na odsustvo radi nege deteta koje traje do isteka 365 dana od dana počinjanja porodiljskog odsustva za prvo i drugo dete. Za svako sledeće dete, porodilja ostvaruje pravo na dve godine bolovanja.
Ko ima pravo na porodiljsko?
Pravo na porodiljsko imaju sve majke, bez obzira na to da li su u stalnom radnom odnosu ili su primljene na određeno. Porodilje koje su zaposlene kao pripravnice, vraćaju se ranije na posao (već posle tri meseca), kako im ne bi propao pripravnički staž, jer ne mogu da ga zamrznu. Majke koje rade kao honorarne saradnice, nemaju nikakve privilegije niti je poslodavac dužan da ih plaća, pa čak ne mora posle porođaja ni da ih vrati na posao.
* Broj plaćenih dana porodiljskog odsustva i procenat plate koji majka dobija
Pravo na godišnji odmor
Velik broj žena spoji preostali godišnji odmor sa bolovanjem radi nege deteta, kako bi što duže ostale sa svojom bebom.
Po Zakonu, porodilja ispunjava uslove za korišćenje godišnjeg odmora posle šest meseci neprekidnog rada ako prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana, a nije iskoristila ceo ili je samo delimično iskoristila godišnji odmor u kalendarskoj godini. Porodilje bi trebalo da iskoriste odmor do 30. juna naredne godine.
Inače, porodilje nisu uslovljene da prvi deo godišnjeg odmora moraju da iskoriste u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine da bi ostvarile pravo da preostali deo godišnjeg odmora iskoriste do 30. juna naredne godine.
Kolika je nadoknada?
Kada je reč o zaradi, pun iznos plate u visini od sto odsto pripada porodilji samo pod uslovom da je pre otvaranja porodiljskog odsustva bila u radnom odnosu duže od šest meseci neprekidno i po tom osnovu ostvarila zaradu ili naknadu zarade.
Poslodavac je obavezan da obračun i platu porodilji uplati istovremeno sa obračunom i isplatom zarada za ostale zaposlene i dužan je da dokaz o uplati dostavi Službi dečje zaštite. Ova služba prenosi novac u visini celokupne bruto naknade na tekući račun poslodavca.
Porodilji kojoj je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na porodiljsko odsustvo (ugovor o radu na određeno vreme, stečaj, likvidacija i drugi slučajevi prestanka rada poslodavca), a koja se prijavila Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, ima pravo na novčanu nadoknadu za vreme trajanja porodiljskog odsustva.
Kakva je situacija u drugim zemljama?
U većini drugih država porodilje imaju manje dana za porodiljsko bolovanje i manju novčanu nadoknadu. Jedina razvijena zemlja u svetu, u kojoj plaćeno odsustvo za majke na porodiljskom nije obavezno su SAD. Tamo poslodavac ne može da otpusti porodilju 12 nedelja pošto se beba rodi, ali ne mora da joj isplaćuje platu tokom tog vremena.
Osim u Srbiji, i porodilje u Hrvatskoj imaju pravo na godinu dana bolovanje, sa 100 odsto nadoknade, dok je u Bosni i Hercegovini dužina porodiljskog odsustva godinu dana. U BiH naknada od 82 odsto pripada porodiljama za prvih 30 dana bolovanja, a 75 odsto za preostali period.
U Sloveniji porodilje mogu da budu na bolovanju 105 dana, a nakon toga, do isteka 365 dana imaju pravo na bolovanje za negu deteta. Za to vreme imaju stoodstotnu zaradu. U Mađarskoj, porodiljsko odsustvo traje 24 nedelje tokom kojih porodilja dobija 70 odsto plate, dok u Nemačkoj imaju pravo na 14 nedelja i 100 odsto zarade. U Francuskoj žene takođe mogu da budu godinu dana na bolovanju, ali su im plaćena samo prva tri meseca, pa se većina njih vraća na posao.
Koliko vremena je prošlo pre nego što ste se Vi vratili na posao nakon porođaja?
Komentari (0)