Prva vrata na koja kucaju pacijenti širom Evropske unije jesu vrata lekara porodične medicine, a svaki četvrti lekar u Sloveniji se u okviru svojih specijalističkih studija odlučio da svoju profesionalnu karijeru posveti brizi o zdravlju svih članova jedne porodice.
Ovo je nešto što i našu zemlju čeka u skoroj budućnosti. Međutim, ako Srbija želi da postane deo evropskog zdravstvenog sistema, moraće da u okviru specijalističkih studija na Medicinskom fakultetu uvede edukaciju iz porodične medicine, kaže dr Igor švab, predsednik evropskog ogranka Svetske organizacije porodične medicine i šef Katedre za porodičnu medicinu Medicinskog fakulteta u Ljubljani.
Na upravo završenom kongresu lekara opšte medicine koji je održan na Kopaoniku, dr švab je sa svojim kolegama iz Kanade, Turske i Srbije govorio o značaju kontinuirane edukacije lekara iz porodične medicine, a ova velika strukovna konferencija bila je prilika za razgovor sa predstavnicima Srpskog lekarskog društva i Medicinskog fakulteta o uvođenju specijalizacije iz porodične medicine.
Dr Igor švab U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” dr švab objašnjava da je uloga porodičnog lekara u sistemu zdravstvene zaštite veoma značajna i specifična, s obzirom na to da je on osoba koja ima uvid u zdravstvenu istoriju cele jedne porodice – upoznat je sa svim naslednim bolestima koje u njoj postoje, sa faktorima rizika i predispozicijama za obolevanje od određenih bolesti, ali i sa načinom života koji vode pripadnici porodice o kojoj on brine, a koji mogu biti uzročnici određenih bolesti – kao što su bolesti izazvane pušenjem, stresom, gojaznošću, nedostatkom fizičke aktivnosti…
„Ako se zna da je veliki deo bolesti – genetski šifriran i ako sumnjamo da je naš pacijent u DNK paketu ’dobio’ gene koji su odgovorni za nastanak određene bolesti, na vreme ćemo ga upozoriti da obavi preventivne preglede ili uradi genetičko testiranje.
Poznavanje zdravstvenog profila jedne porodice i uvid u istoriju bolesti omogućuje nam da skrenemo pažnju našem pacijentu na sve faktore rizike koji predstavljaju pretnju njegovom zdravlju”, objašnjava dr Igor švab.
Naš sagovornik ističe da briga porodičnog lekara o zdravlju pacijenta počinje od momenta njegovog dolaska na svet, odnosno – nekoliko meseci ranije, jer specijalista porodične medicine vodi računa i o prenatalnom razvoju osobe, odnosno o samom toku trudnoće – prisustvu ili odsustvu određenih bolesti majke koje mogu biti uzročnik nekih kasnijih oštećenja ploda. Kada beba dođe na svet, on upoznaje majku sa kalendarom obavezne vakcinacije i rešava sve njene nedoumice u vezi sa ispravnim zdravstvenim vaspitanjem mališana.
„Porodični lekar nije u obavezi da leči sve članove porodice, ali je njegova dužnost da bude upoznat sa zdravstvenim kartonom svih članova porodice i da poseduje dovoljno znanja iz ginekologije, pedijatrije, hirurgije, psihijatrije i nekih kliničkih grana medicine.
Porodični lekar zaposlen je u sistemu primarne zdravstvene zaštite – u državnoj ili privatnoj medicinskoj ustanovi i nije na dužnosti 24 časa dnevno – kada su u pitanju urgentna medicinska stanja, osoba se obraća službi Hitne pomoći. Osim toga, kada ozbiljnost oboljenja prevazilazi znanje i iskustvo porodičnog lekara, on upućuje svog pacijenta lekaru specijalisti za određene bolesti”, objašnjava dr Igor švab.
Naš sagovornik ističe da četvrtina svih lekara u Sloveniji ima specijalizaciju iz porodične medicine, a svi ekonomski grafikoni pokazuju da je ovaj vid lečenja neuporedivo jeftiniji i da sistem zdravstvene zaštite bolje funkcioniše, jer zdravstveni budžet trpi najveće izdatke kada pacijenti prvo zakucaju na vrata lekara specijaliste.
On takođe ocenjuje da je praksa primarne zdravstvene zaštite u Srbiji veoma dobra i ističe da je izbor „odabranog lekara” – prelazno rešenje do uvođenja institucije porodičnog lekara.
Komentari (0)