Porodice u Srbiji na udaru nenaklonjenih zakonskih rešenja

Korona virus je širom sveta ugrozio položaj porodice čineći nestabilnim socijalne i ekonomske faktore. Ova kriza je pored ugrožavanja zdravlja, produbila i ekonomske razlike tako što je mnoge porodice ostavila bez primanja ili sa umanjenim sredstvima. Takođe, u perspektivu su došla i teme ulaganja u zdravstvo, ali i bolje socijalne politike koje direktno utiču na opstanak porodice. 

Tokom epidemije korona virusa u Srbiji mnogi nepromišljeni potezi države su išli na štetu porodice, počevši od socijalnih do zdravstvenih mera. Prestankom rada vrtića i škola država je veliki teret stavila na roditelje koji su radili od kuće i u isto vreme čuvali decu, što je složiće se mnogi, nemoguće.

Tim postupkom država je veliki teret stavila na roditelje koji su pokušavali da održe svoje poslove, samim tim nastave normalno funkcionisanje ekonomije, istovremeno pokušavajući da budu roditelji.

Ovaj problem nadležni su uvideli odmah nakon proglašenja vanrednog stanja u zemlji, te su dali predlog  poslodavcima da roditelji dece do 12 godina rade od kuće ili uopšte ne rade uz redovnu platu. Ovaj predlog nikada nije stupio na snagu, ubrzano je protumačen kao preporuka uz izričite napomene da roditelji dece do 12 godina ipak ne mogu biti oslobođeni radne obaveze.

Veliku pometnju vanredno stanje donelo je i trudnicama i porodiljama, jer su nadležni neblagovremeno donosili uredbe i propise koji su bili u vezi sa trudničkim i porodiljskim bolovanjem. Naime, Ministarstvo za rada najpre je donelo odluku da se sva bolovanja produžavaju, ipak naknadno je objašnjeno da porodiljsko bolovanje neće biti produženo automatski što je porodiljama koje se vraćaju na posao zadalo posebne brige, ali I probleme što u porodici, što na radnom mestu.

U više navrata država je tokom vanrednog stanja nemarno postupila prema porodici za vreme trajanja vanrednog stanja. Još jedan od primera netaktičnosti države prema porodici video se u u slučajevima kada su oba roditelja bila zaražena od korone,a deca ostajala sama. Naime, za vreme trajanja vanrednog stanja bilo je nekoliko primera kada su oba roditelja bila zaražena, a država nije imala adekvatno rešenje za decu koja su ostala bez nadzora. Tada je savetovano da se deca pošalju od rođaka ili da brigu o njima preuzme Centar za socijalni rad, što je preplašilo roditelje širom zemlje

U julu ove godine biće tačno dve godine od kada je na snagu stupio sporan Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Nakon, apela trudnica i majki, protesta i jasnog ukazivanja na mane Zakona do promene nije došlo. Ovaj zakon oštetio je mnoge porodice u Srbiji pooštravajući kriterijume za dobijanje porodiljske naknade, koja je često jedini izvor prihoda u domaćinstvu. 

Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom doneo je sledeće promene:

 Obračunavanje porodiljske naknade sa 12 povećano je na 18 meseci pre otvaranja trudničkog

 U obračun porodiljske naknade ne ulazi trudničko bolovanje 

 Maksimalna porodiljska naknada je tri prosečne zarade

 Mame preduzetnice dobijaju umanjene naknade zarada i za vreme porodiljskog moraju nastaviti sebi da plaćaju doprinose

 Roditelji dece s invaliditetom od usvajanja izmena Zakona, nemaju više pravo na naknadu za odsustvo s posla zajedno s naknadom za tuđu negu i pomoć 

Pored navedenih problema, prema poslednjim statistikama vidi se da je svaka peta porodilja u Srbiji nezaposlena. Tačnije oko 20.000 nezaposlenih porodilja predstavlja najugroženiju grupu stanovništva, a ipak one su oslonac porodice od kojih se očekuje dobro vaspitanje i nega deteta, ali bez novčanih sredstava. Svojevremeno su i nadležni naveli da za 20.000 nezaposlenih porodilja, zbog nedostatka budžetskih sredstava, ne može biti obezbeđena nikakva vrsta naknade zbog rođenja deteta osim roditeljskog dodatka.

Trudnice koje su na održavanju trudnoće često ispaštaju zbog neažurnosti poslodavca u dostavljaju obračuna Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje koji potom vrši uplatu trudnici. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju RFZO je obavezan da izvrši uplate trudnici od mesec dana od prijema dokumentacije od poslodavca, koja mora biti uredna i kompletna. Često dokumentacija nije potpuna, dok sa druge strane postoje i oni koji ne uplaćuju naknade na vreme.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju poslodavcu je predviđena obaveza da dostavi obračun Fondu, ali nije naveden rok u kome poslodavac to treba da učini što stvara dodatne probleme trudnicama. Prema iskustvima trudnica najviše kašnjenja, uplata za trudničko, imaju ove zaposlene u državnim firmama što je još jedan dokaz nemarnosti države i loših regulativa Nedavno je pokrenuta i peticija kojom bi se uticalo na promenu ovog zakona u korist trudnica.

Prema prošlogodišnjoj analizi  Centra za dostojanstven rad oko pola miliona stanovnika Republike Srbije nije u stanju da zadovolji egzistencijalne minimum. Jedna od najvećih stopa siromaštva, od čak 15,2%, ustanovljena je kod višečlanih porodica. Kao je navedeno u analizi socijalna davanja su nedovoljna, a država je u pojedinim segmentima otišli i korak unazad.

Takođe, i UNICEF skreće pažnju na loše stanje porodice u Srbiji posebno izdvajajući položaj dece. Naime, u Srbiji prema podacima UNICEF-a iz 2019. godine u apsolutnom siromaštvu živi čak 115.000 dece, dok je 30% dece u Srbiji u riziku da padne ispod linije siromaštva.