Iako preporuke lekara o zdravoj dečijoj ishrani dolaze sa svih strana, iako se parola : “Deca moraju da se hrane zdravo”, često uzima kao tačan opis odrastanja najmlađih među nama, nacionalno istraživanje na temu da li zdravo hranimo decu uzrasta do tri godine pokazalo je da je praksa daleko drugačija.
– Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života. Zabrinjavajuće je i prerano i prečesto uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69 odsto majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece - prokomentarisao je dr Goran Vukomanović, pedijatar sa Dečije univerzitetske klinike u Tiršovoj, rezultate istraživanja u kojem je učestvovalo 500 majki iz različitih krajeva naše zemlje.
Zaposlenim mamama lakše da deci daju grickalice
Te “opasne” slatkiše i grickalice deca u Srbiji jedu sa 11 meseci, čim napune 16 meseci, uveliko uživaju u blagodetima ishrane odraslih, pa ih dočeka uživanje u roštilju, pomfritu i picama.
Između dece koja žive u ruralnim sredinama i one koja odrastaju u gradu ima izvesnih razlika. Mališani iz prve grupe nešto ranije posežu za “zabranjenom hranom” u odnosu na vršnjake iz uRbanih krajeva. Zaposlene mame, očekivano, češće za svoju decu biraju lako dostupne namirnice, poput slatkiša i grickalica.
Riba nepozvan gost na tanjiru
Deca u svet nezdrave hrane ulaze rano, ali zdrave namirnice, za sad, ne gube bitku. U procentima svakodnevna ishrana dece izgleda ovako:
– voće i povrće čini 37 %
– mlečni proizvodi- 30 %
– meso – 26 %
– slatkiši , grickalica i gazirani sokovi – 7 %
– samo 12 % dece ribu jede češće od jednom nedeljno.
Prestaju sa dojenjem u osmom mesecu
Većina učesnica istraživanja (oko 54%) prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci, u proseku mame u Srbiji prekidaju dojenje osam meseci nakon rođenja bebe.
– Jasno je da majke nemaju svest o neposrednim i udaljenim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrisjkih udruženja i regulatornih tela Evropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih šest meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje je ako se dojenje produži i u drugoj godini života – dodao je pedijatar.
Slatkiši na trpezi pre prvog rođendana
Mame ne prate preporuke o trajanju dojenja, ali zato većina njih, 88.9 %, je nekad dojila bebu, dok to iskustvo nije probalo 11.1 odsto majki.
Lekar Vukomanović je istakao da je i taj procenat velik, jer to znači da oko 6.000 beba u Srbiji nikad nije probalo majčino mleko.
Kao posebno negativnu praksu, doktor je naveo davanje kravljeg mleka bebi, što nikako ne sme da se radi tokom prve godine života. Pojedine mame biraju i kozije mleko za svoju decu, a to čine zbog njegove “mitske lekovitosti”.
Kad je reč o adaptiranom mleku, većina mama (62%) ga koristi, bilo kao dopunu (40%) ili kao osnov ishrane (22%). Njih 38 procenata nikad nije koristilo bebi formule u ishrani mališana, svojim mlekom su hranile decu.
Žitarice najbolja čvrsta hrana
Najveći broj majki (63%) pre šestog meseca počnu da bebi daju čvrstu hranu, prednost u tome daju šargarepi (49%), jabuci (38%) i krompiru (28%).
Doktor Vukomanović savetuje da se biraju žitarice. Prvo, jedu se uz mleko, pa se beba sa nepoznatim ukusom upoznaje preko poznate namirnice, drugo, njihov sastav je strogo kontrolisan, za razliku od voća i povrća koja mogu da budu prepuni pesticida.
Komentari (0)