Strah od mraka je sasvim prirodan za decu. Mališan se faktički lišava jednog od svojih čula (čula vida) i zato se boji. Dakle, u tome nema ničeg sramnog, a još manje lošeg. Naprotiv, neki psiholozi smatraju da je strah od mraka zapravo odjek iskonskog instinkta za samoodržanjem, jednog od najjačih nagona čoveka.
Ne grdite ga
Dakle, prvi savet koji će stručnjak dati roditeljima glasi: ni u kom slučaju ne pokušavajte da „pobedite" ili potisnete taj strah. Tako ćete samo dodatno traumirati dete i možete kod njega izazvati nesanicu ili neurozu.
Takođe, ne treba govoriti detetu da je to nešto neprirodno ili nenormalno i da se dešava samo njemu.
Ne pokazujte ni rečju ni delom da ga smatrate „kukavicom" i ne govorite mu da nema nikakvog razloga da se plaši i nipošto nemojte da ga grdite što ne može da zaspi.
Da li da upalite svetlo?
Najjednostavnije rešenje je da u sobi mališana ostavite upaljenu lampu. Možete je zakačiti direktno iznad kreveca, ali tako da mu svetlo ne bije u lice. Bitno je da ne koristite prejaku sijalicu jer takva svetlost deluje razdražujuće.
Ako ste se odlučili da ostavite uključenu lampu dok se mališan uspavljuje, nemojte je ugasiti ni kad zaspi. Tokom noći dete će se verovatno probuditi i kad shvati da se nalazi u mrklom mraku, uplašiće se i dugo neće moći da se uspava čak i ako dođete da ga umirite i utešite.
U vezi s tim savetom među stručnjacima se vodi živa polemika. Neki lekari smatraju da veštačka svetlost tokom sna snižava proizvodnju hormona melatonina u dečjem organizmu, što može dovesti do najrazličitijih posledica, od poremećaja ponašanja, preko lakšeg psihičkog rastrojstva, pa do razvoja nekih vidova karcinoma kad odraste.
Protivnici ovakve teze tvrde da tako slaba svetlost kao što je svetlost lampe nimalo ne utiče na količinu melatonina i da je apsolutno bezopasna.
Poređenja radi, na sniženje proizvodnje melatonina utiče jačina svetlosti od 2.000 luksa, dok je jačina svetlosti obične lampe jedan do dva luksa.
Postoji još jedan argument da ne ostavite upaljeno svetlo tokom noći. Stvar je u tome što se osvetljenje na izvestan način odražava na našu pažnju i koncentraciju, a kao posledica toga na našu želju za snom.
To znači da se može desiti da svetlo, ma kako slabo, smeta vašem mezimcu da normalno i brzo zaspi. S druge strane, bez lampe dete koje se plaši tame uspavljuje se još teže i često nemirno spava.
Mališan sam – pre ili kasnije – može da se izbori sa strahom od mraka. Ali što se ranije to dogodi, to će i njemu i vama biti lakše. Možete mu pomoći sa nekoliko dobrih i jednostavnih saveta.
1.Pitajte dete čega se konkretno boji: čudovišta, babaroge, duhova, vampira… Ako dobijete odgovor, uključite maštu i objasnite mu zašto njegov strah ne može da postane java.
Na primer, recite mu da ste ostavili u sobi specijalno cveće koje plaši i tera sva čudovišta i vampire. Naravno, taj trik može da upali samo kod najmlađih.
2. Ako dete odbija da pojede ono što ste mu spremili ili neće da pospremi igračke, nemojte ga plašiti raznim čudovištima i bićima iz bajke jer će ih se setiti upravo kad ga smestite u krevet.
Pomozite mu da shvati da je kod kuće bezbedno, da ste vi tu i da ćete mu pomoći ako mu nešto zatreba. To nećete postići odjednom, ali ako dugo i sistematski ubeđujete mališana da je vaša kućica vaša tvrđavica, na kraju će se tako i osećati.
3.Ako dete ne može da vidi šta se oko njega dešava, počeće napeto da osluškuje i neminovno će čuti nekakve „strašne" šumove ili škripu. Pokušajte da prigušite te zvuke laganom, tihom muzikom. Mnoga deca tako mnogo lakše i brže utonu u san.
4.Vodite računa da dete ne gleda strašne filmove ili crtaće, da ne igra video igrice koje vrve od čudovišta. Oni će osetljivog mališana samo učvrstiti u uverenju da ga iz mraka vrebaju zubata stvorenja.
Komentari (0)