Poslednjih decenija, kako istraživanja pokazuju, deca sve kasnije progovaraju prve smislene reči.
Roditelji su zbog toga veoma zabrinuti, jer pojedini mališani tek posle treće godine počinju da izgovaraju duže rečenice, a dotle samo guču ili pričaju na „svom jeziku” iako je jasno da razumeju ono što im roditelji govore.
Zato sve češće zabrinute tate i mame traže pomoć logopeda, a evo šta psiholozi i defektolozi savetuju…
Kao što su neki ljudi pričljiviji, a neki ćutljivi, tako i neko dete počne da priča pre nego što prohoda, a neko mnogo kasnije. Ipak, deca sa kojima se stalno razgovara, imaju tendenciju da brže propričaju. Najbrže počnu da pričaju mališani čiji roditelji, posebno majke, neprekidno govore dok ih hrane, kupaju, uspavljuju, igraju se sa njim, presvlače ga, šetaju…
Razgovor u tim prilikama smiruje i opušta dete, jer bebama nije prijatna tišina.
Osim što je važno da roditelji neprekidno pričaju sa svojim detetom, bitno je i da ga slušaju odnosno odreaguju na ono što pokušava da im kaže, ma kako to u početku besmisleno zvučalo.
Tom prilikom bi trebalo da govore detetu nazive onoga što ga zanima.
Recimo, ako ono ručicama uhvati cuclu, igračku, svoju nogu, portiklu ili bilo šta, roditelji bi odmah trebalo da im kažu kako se to zove i vremenom će dete vezati tu reč za taj objekat, pa će početi samo da izgovara.
Pričanje priča odnosno čitanje bajki pred spavanje je izuzetno korisno. Deca kojima se redovno čita brže i pravilnije nauče da govore.
Nažalost, istraživanja pokazuju da savremeni roditelji zbog obaveza malo vremena provode sa decom, a umesto priča za laku noć im puštaju dečije kanale što je potpuno pogrešno i verovatno zbog toga deca imaju problem sa izgovaranjem prvih smislenih reči i rečenica.
Svako dete će u početku da izgovara nepravilno reči. Logopedi savetuju da ih roditelji odmah ispravljaju da bi brže naučili, ali da to uvek čine nežnim glasom i uz osmeh.
Komentari (0)