Različita brza hrana, grickalice i slatkiši – sve su to slatke napasti koje su lako dostupne deci i mladima širom Evrope, a čija se preterana konzumacija nikako ne preporučuje, zbog niza negativnih uticaja na organizam.
Sa ciljem da oblikuje strategije koje će pomoći deci i mladima da se odupru želji za pojačanom konzumacijom slatkiša i grickalica i smanje unos tzv. Praznih kalorija, pokrenut je evropski istraživački projekat TEMPEST koji okuplja istraživače iz devet evropskih zemalja, a istraživačkom timu pripada i Liliia Nure, studentkinja doktorskih studija na Univerzitetu Arhus.
“Deca i tinejdžeri trebaju znati više o zdravlju i dostupnim taktikama kako bi mogli samostalno odlučivati o režimu ishrane i oblikovanju svojih navika u ishrani”, objašnjava Liliia Nure.
Koje su to taktike koje pomažu da se odupre iskušenju?
Projekat TEMPEST obuhvatio je podatke iz devet evropskih zemalja, a osnovna je ideja aktivno uključivanje različitih strategija u svakodnevni život dece i mladih kako bi oni zauzeli aktivnu ulogu u sopstvenom zdravlju i celokupnom životnom stilu.
– Nekoj je deci najlakše kontrolisati navike u ishrani ako naprosto potpuno izbegavaju nezdrave grickalice, dok drugi više vole biti ometeni kako bi zaboravili na svoju želju za slatkim. Neki, pak, oblikuju sopstvena pravila prema kojima moraju npr svaki dan pojesti sveže voće ili smeju jesti slatko samo vikendom. Deca moraju biti da upoznaju strategije i načine koji ih podstiču da kontrolišu unos nezdrave hrane “, izjavila je Liliia Nure.
Koje su strategije prikladne za decu?
Promeniti životne i navike ishrane je složen proces, posebno kad je reč o deci i mladima koji su skloniji povodljivosti od odraslih osoba. Prvi korak je razvijanje svesti o tome šta je deci i mladima, kad se o hrani govori, uopšte primamljivo i na koji način to utiče na njihovo zdravlje. Nakon toga je potrebno pronaći taktike koje im mogu pomoći da izbegnu ili otklone napast (npr. maknuti se od izvora iskušenja ili ograničiti količinu unosa nezdrave hrane na nedeljnom ili mesečnoj bazi). Sledeći korak je postaviti merljive ciljeve i pravila postizanja tih ciljeva, ali i vreme u kojem je potrebno ispitati dostignuća.
Liliia Nure podseća kako roditelji, učitelji i druge osobe koje su u bliskom i svakodnevnom kontaktu sa decom i mladima moraju poslužiti kao primer i ukazati deci na različite prednosti menjanja navika ishrane i stila života.
Uskoro se očekuje objavljivanje priručnika o projektu TEMPEST koji će biti od pomoći roditeljima i drugima da upoznaju decu i mlade sa korisnim taktikama u menjanju životnog stila.
Komentari (0)