Pomogla da se rodi 20.000 beba

– Bio je to čudan splet okolnosti, tada kada sam se odlučivala za školu. Imala sam prilike da u kabinetu za ginekologiju i akušerstvo, na Otvorenom danu Srednje medicinske škole u Mariboru, vidim demonstraciju porođaja, i odmah sam znala da baš to želim. Imala sam dobre ocene i tako sam upisala školu – priseća se Nada početaka, i dodaje da se seća priče svoje majke koja joj je objasnila da porođaj nije baš tako idiličan kao na primeru s lutkama koji su im prikazali u školi, ali to je nije pokolebalo.

– Bilo je mnogo suza, mnogo osmeha i pesme za sve ove godine. Neke žene me se sećaju kao babice koja peva. Neke mi prilaze na ulici i grle me, a ja ih se ne sećam, jer njima je to najvažniji trenutak u životu, a ja sam na svet donela čitav jedan mali grad – priča Nada sa osmehom, i dodaje kako se dešava sve češće poslednjih godina da porađa žene koje je takođe donela na svet.

– Pitaju za mene, kada me upoznaju ispričaju mi da su im majke rekle da sam ja pomogla pri njihovom rađanju, a sada su i one na putu da postanu majke, ili su to već postale. Lep je to osećaj kojim kompenzujete sve one stresne situacije koje nosi ulazak u porođajnu salu – zaključuje babica.

Svaka žena je priča za sebe, ali svaka se jednako raduje što donosi živo biće na svet. Nada priča kako je porođajna sala često mesto gde se liju suze radosnice.

– Sve češće se susrećem sa ženama koje se bore sa sterilitetom, pa posle više godina borbe dobiju dete. Njihove suze, kada uzmu bebu u ruke, često izazovu suze i medicinskog osoblja. Naravno, plače se i zbog onih nemilih situacija koje prate porođaje – priča Nada.

Ona dodaje da je ranije bilo mnogo porođaja, seća se da su se bebe rađale “kao na traci”.

– Moj lični rekord je 14 porođaja u toku jedne noći, kada je na svet došlo 16 beba – kaže Nada, i dodaje da posle toga nije mogla dobro da spava i da je sanjala kako je žene dozivaju i traže njenu pomoć.

Nada ima dve ćerke i četvoro unučića, ali ona nije pomagala pri njihovom rađanju, jer ćerke ne žive u Vranju.

Uslov za penziju stiče 2019. godine i nada se da će je zdravlje poslužiti da do penzije radi posao koji voli najviše na svetu. 

Nada kaže da njeno iskustvo govori da je, uprkos napredovanju medicine, najbolji porođaj onaj prirodni. Ukoliko zdravlje majke nije ugroženo, ona im uvek savetuje da bebu donesu na svet prirodnim putem i uživaju u trenutku rađanja.

Nakon što je počela da radi, upoznala je Vranjanca koji je bio zaposlen u Mariboru. Između njih se rodila ljubav i ubrzo je Vranje postalo njen dom, a odeljenje ginekologije mesto gde provodi radni vek.