Velika evropska istraga otkrila je da je donator sperme, koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka, biološki otac najmanje 197 dece širom Evrope, preneo je danas BBC.
Dok evropska javnost raspravlja o regulativama i broju dece po jednom donoru, ova vest ima poseban značaj i za naše podneblje. Prema dostupnim informacijama iz istrage, uzorci ovog donora poslati su i u Srbiju, mada u ovom trenutku nije zvanično potvrđeno da li su upotrebljeni u postupcima vantelesne oplodnje.
Takođe, informacija je od velike važnosti za parove iz Srbije koji se odlučuju za donaciju u inostranstvu. Naime, uzorci istog donora distribuirani su između ostalog, u Grčku i Severnu Makedoniju – zemlje koje su, pored Češke, najčešće destinacije srpskih parova koji odlaze na proces donacije reproduktivnog materijala.
Materijal je takođe poslat u klinike u Španiji, Nemačkoj, Danskoj, Albaniji, Irskoj, Gruziji, Islandu, Mađarskoj, Poljskoj, Kipru…
O kakvom riziku je reč?
Istraga je utvrdila da donator nosi mutaciju koja izaziva Li-Fraumeni sindrom. Reč je o retkom stanju koje nosi do 90% šanse za razvoj kancera tokom života, a rizik je posebno izražen u detinjstvu, kao i u vidu raka dojke kasnije u životu.
Nažalost, neka deca začeta ovim putem u Evropi su već preminula. Stručnjaci upozoravaju da će samo manjina onih koji naslede mutaciju izbeći bolest tokom svog životnog veka.
„To je zastrašujuća dijagnoza“, izjavila je za BBC profesorka Kler Turnbul, genetičarka sa Instituta za istraživanje raka u Londonu. „To je doživotni teret sa kojim porodica mora da živi i jasno je da su vesti poražavajuće za roditelje.“
Reakcija banke i “uvoz” materijala
Evropska banka sperme (European Sperm Bank) iz Danske, koja je distribuirala uzorke, izrazila je „najdublje saosećanje“ pogođenim porodicama. Oni su naglasili da sam donator i njegova porodica nisu bili bolesni u trenutku donacije, te da se takva specifična mutacija „ne otkriva preventivno standardnim genetskim skriningom“. Čim je problem uočen, donor je blokiran.
Međutim, ovaj slučaj otvara pitanje kontrole „uvoznog“ materijala. Srbija se, kao i mnoge evropske zemlje, oslanja na velike međunarodne banke sperme.
Profesor Alan Pejsi, stručnjak za mušku plodnost sa Univerziteta u Mančesteru, objašnjava kompleksnost situacije:
„Moramo da uvozimo iz velikih međunarodnih banaka jer one tako posluju, i tu nastaje problem jer ne postoji jedinstven međunarodni zakon o tome koliko puta se sperma jednog donora može upotrebiti.“
Šta se desilo u drugim zemljama?
Iako identitet donora nije objavljen jer je donirao u dobroj veri, poznato je da je njegova sperma korišćena u 67 klinika u 14 zemalja.
- Belgija: Zabeleženo je kršenje limita – dok je dozvoljeno da jedan donor pomogne samo šest porodica, čak 38 žena je rodilo 53 dece od ovog donora.
- Velika Britanija: Iako sperma nije direktno prodata britanskim klinikama, mali broj britanskih porodica koristio je donora tokom tretmana u Danskoj i o tome su sada obaveštene.
“Ne možete testirati na sve”
Važno je napomenuti da stručnjaci apeluju da se ne stvara panika oko samog procesa donacije. Sara Norkros, direktorka organizacije Progress Educational Trust, naglašava da su ovakvi slučajevi „izuzetno retki“ u odnosu na hiljade dece rođene pomoću donora.
Korišćenje licenciranih klinika i dalje je najsigurniji put, jer se donori testiraju na daleko više bolesti nego što se to radi u opštoj populaciji pri prirodnom začeću.
„Ne možete testirati na sve. Trenutno prihvatamo samo 1% ili 2% svih muškaraca koji se prijave za donore. Ako bismo kriterijume učinili još strožim, ostali bismo bez donora – tu leži balans“, dodao je profesor Pejsi.
Savet za roditelje u Srbiji
S obzirom na to da je potvrđeno slanje uzoraka u Srbiju, kao i u zemlje regiona gde naši građani odlaze na lečenje (Grčka, Severna Makedonija), savetuje se oprez, ali ne i panika.
Ukoliko ste proces vantelesne oplodnje doniranim spermatozoidima radili u inostranstvu ili u Srbiji koristeći uvozni materijal iz Danske:
- Proverite dokumentaciju: Pogledajte poreklo donora i naziv banke sperme.
- Kontaktirajte kliniku: Ukoliko imate bilo kakvu sumnju, klinika u kojoj je rađena procedura dužna je da vas obavesti ukoliko je korišćen materijal donora koji je povučen iz upotrebe ili kod kojeg je otkriven medicinski rizik.
Nadležne institucije u zemljama gde je problem potvrđen već su počele sa obaveštavanjem porodica.
Izvor: BBC
Komentari (0)