Proteklih dana škole su anketirale roditelje o načinu izvođenja nastave i tek oko 4-5 odsto se opredelilo za nastavu na daljinu.
Ali, roditelji klinaca koji bi od prvog septembra trebalo da se nađu u klupama, ili ispred ekrana, i dalje su zbunjeni mnogim detaljima. Ovo su odgovori na najvažnija pitanja o tome kako će funkcionisati škola ili vrtić u doba korone.
1. Da li roditelji učenika nižih razreda mogu da biraju da li će deca pratiti nastavu onlajn ili u školi?
Direktor beogradske OŠ „Josif Pančić” Milan Bajić kaže da je praksa da učenici nižih razreda pohađaju nastavu u školi.
– Svakako oni koji imaju akutne probleme će to najaviti, a učiteljice će za njih organizovati neku vrstu onlajn-nastave. To nije preporuka, kao za učenike od petog do osmog razreda, da biraju da li će nastavu pratiti onlajn ili u školi. U principu, savet je da deca nižih razreda dolaze u školu, a ukoliko postoji potreba, od slučaja do slučaja, to će se rešavati. U našoj školi imamo otprilike po jednog učenika u odeljenjima od prvog do četvrtog razreda gde nam je najavljeno da će pratiti onlajn-nastavu – kaže Bajić.
Foto: Freepik
2. Kada se roditelji tačno izjašnjavaju da li im deca idu u školu ili uče onlajn?
Iako je najveći deo roditelja već anketiran o načinu izvođenja nastave, konačno izjašnjavanje biće u ponedeljak, kada su zakazani roditeljski sastanci. Tada će roditelji biti informisati i o realizaciji nastave i dati konačnu odluku da li žele da njihova deca idu u školu ili da nastavu prate onlajn.
– Nama je bila potrebna ta vrsta ankete zbog planova, organizacije nastave i podele odeljenja. U principu očekujemo da će se roditelji držati tog izjašnjavanja, ali ukoliko je došlo do promene, to ćemo u interesu dece i roditelja rešiti, bilo da su se u anketi izjasnili za onlajn, a ipak žele da dolaze u školu. S obzirom na to da se malo njih opredelilo za onlajn, svakako moramo da delimo odeljenja – kaže Bajić.
3. Da li roditelji mogu da se predomisle ako su izabrali onlajn, da se u nekom trenutku deca vrate u školu, i obrnuto?
Da, mogu. Mnogi roditelji su u strahu i želeli bi da sačekaju nekoliko nedelja kako bi uvideli razvoj epidemiološke situacije i eventualno naknadno vratili decu u školu iako su se opredelili za onlajn-nastavu. Direktor Bajić ističe da je moguće da roditelji promene svoju prvobitnu odluku, te da deca koji su išla u školu nastave onlajn, i obrnuto.
– Ta mogućnost svakako postoji, s tim što bi trebalo da se precizira zbog evidencije i kontinuiteta. Biće sigurno takvih slučajeva, ali to ne bi trebalo da bude praksa. Pojedinačni slučajevi će se lako rešavati, ali ne bi trebalo da bude sloboda u smislu danas želim onlajn, sutra u školu – napominje Bajić.
4. Koji učenici pohađaju nastavu po kombinovanom modelu?
U zavisnosti od kapaciteta škola, razlikuje se i odabrani model pohađanja nastave, rekla je direktorka beogradske osmoletke „Branislav Nušić” Marijana Stefanović.
– U našoj školi je predviđen kombinovani model, tako da se svako odeljenje deli u dve grupe od po 15 učenika. Kada je reč o starijim razredima, prve nedelje grupa A ide u školu ponedeljkom, sredom i petkom, a grupa B pohađa svih šest časova utorkom i četvrtkom. Sledeće nedelje grupa B ima tri dana nastavu u školi, a dva dana nastavu prati na RTS. Tako da su sva deca prisutna u školi, a na nedeljnom nivou se menjaju dani u kojima su deca prisutna u školi – ukazuje Stefanovićeva.
Foto: Freepik
5. Da li će učenici od prvog do četvrtog pohađati školu po kombinovanom modelu?
I učenici od prvog do četvrtog razreda su podeljeni u grupe po 15, ili najviše 18 učenika, s tim što oni svakodnevno dolaze u školu.
– Oni imaju drugačiju rotaciju, tako da grupa A kreće na nastavu od 8.00 sati ujutru i ima tri časa od pola sata. Razmak između dolaska dve grupe je 20 minuta da bi se prostorije provetrile, dezinfikovale i higijenski pripremile. Grupa B istog odeljenja dolazi u 10 sati i ima tri časa sa svojim učiteljem od po pola sata i četvrti čas stranog jezika – objašnjava direktorka Stefanović primer uz njene škole.
6. Kako će raditi kontrolne zadatke oni koji nastavu prate onlajn?
Ono što je sigurno, đaci će morati da dolaze u školu radi ispitivanja, bez obzira da li su se opredelili za onlajn-nastavu. Međutim, roditelji se pitanju da li to važi samo za usmeno ispitivanje ili i za kontrolne zadatke. Direktorka Stefanović ukazuje da će i usmene i pismene provere obavljati u školi.
– Znači, sve provere postignuća učenika obavljaće se u školi, bez obzira za koji model nastave su se opredelili. Oni će prema utvrđenom rasporedu morati da dođu u školu kako bi bili ocenjeni – kaže ona.
7. Produženi boravak
Najveći izazov u školskoj godini biće organizovanje produženog boravka. Ono što najviše brine roditelje je šta ako ne dobiju boravak, a nemaju kome da ostave decu posle časova. Direktor Bajić kaže da je u njegovoj školi pitanje boravka u školi i dalje nerešeno u pogledu prostornih kapaciteta i nastavnog osoblja.
– Imamo šest regularnih grupa boravka, po 30 đaka. To bi značilo da kada ih podelimo na po 15 učenika, dobijemo 12 grupa i 12 prostora za boravak. To je onda problem, jer mi nemamo niti novih šest prostora niti dodatnih šest nastavnika. Sada se roditelji izjašnjavaju i otprilike 65 odsto roditelja želi da deca idu u boravak. Ovih 35 odsto koji su odustali omogućiće nam da očekivanih 12 grupa svedemo na osam-devet – kaže Bajić.
Za boravak su potrebne i potvrde oba roditelja o zaposlenju.
– Naložen je obrazac za novo izjašnjavanje roditelja, gde će poslodavac garantovati da li roditelji obavljaju posao onlajn ili imaju obavezu da dolaze na posao. Ranije je bilo potrebno samo da se donesu potvrde da su oba roditelja zaposlena, ali sada škola može da pozove poslodavca i proveri tu potvrdu da oba roditelja moraju da budu u to vreme na poslu. Tako će verovatno da odustane jedan deo roditelja koji nemaju stvarnu potrebu za boravkom, što će nama rešiti problem prostora – ističe Bajić.
Foto: Freepik
O tom problemu nedavno je govorio i resorni ministar Mladen Šarčević i rekao da će produženi boravak svaka škola morati da organizuje, jer po zakonu deca mlađa od 12 godina ne mogu kod kuće da ostaju sami.
8. Da li i roditelji predškolske dece moraju da se izjasne o odlasku u vrtić ili o takozvanom onlajn vrtiću?
Zabunu među roditeljima najmlađih izazvala je informacija da je potrebno da se izjasne da li žele da njihovi predškolci dolaze u vrtić ili se opredeljuju za takozvani onlajn-vrtić.
– Imajući u vidu da ovih meseci varira broj dece koje roditelji dovode u vrtiće, rade se ankete kako bi predškolske ustanove imale evidenciju zbog internih potreba, u smislu poručivanja hrane. Kada je reč o onlajn-podršci vaspitača, ona je primenjivana i u vreme vanrednog stanja. Bilo je lepih situacija kada vaspitačice, recimo, čitaju priče preko Vajbera, a naravno, o svemu tome se roditelji u okviru grupa dogovaraju sa vaspitačima – kažu iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.
Dodaju da za roditelje predškolaca nije potrebna potvrda o zaposlenosti prilikom upisa u vrtić.
Izvor: Mondo.rs
Komentari (0)