U nizu promena koje ljudsko telo trpi tokom života, transformacije u prvih godinu dana, bez premca su po brzini i intenzitetu. Kad prva beba dođe u porodicu, bake, deke, tetke, ujaci – svi imaju svoje iskustvo, a zbunjeni roditelji ne znaju koga da slušaju. U strahu da ne pogreše, dete preterano zaštićuju. Šteta od takvog ponašanja, veća je, nego korist.
Problemi se, u najvećem broju slučajeva, brzo rešavaju, ali ako se zapuste, pojavljuju se deformiteti, koje nije lako otkloniti, upozorava dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović” u Sokobanjskoj ulici.
Greška je i preterano forsiranje koje treba da „pogura” dete: da sedi, prohoda, progovori…
– Važno pravilo, tokom prve godine života zdravog deteta, je da se sledi njegova individualna motorika – ističe dr Sekulić. – Kao što nismo svi iste visine, težine, boje očiju, tako nam je i motorika individualna. Zato većina dece ne prohoda sa godinu i ne sedi sa šest meseci.
SPAVANjE
Beba ne treba da spava na stomaku. Pre svega zbog rizika od gušenja, ali i deformacije stopala, usled njihovog neadekvatnog položaja. Najpravilnije je spavanje na boku; ako dete zabacuje glavicu, valja podmetnuti peškir na potiljak, da mu povuče glavicu unapred. Strane često menjati, jer do novorođenčeta sve (miris, dodir, zvuk, slika) treba da stiže i sleva, i zdesna. Starijoj deci, naviknutoj da spavaju na stomaku, pod potkolenice postaviti urolani peškirić, kako bi stopalca bila u vazduhu.
UZIMANjE U NARUČJE
Tokom prvog tromesečja, a neretko i kasnije, u strahu od povrede, beba se podiže u naručje u pasivnom položaju, tako što joj se stavlja ruka ispod glave. To nije dobro. Dete treba uzimati preko bebinog boka polako, tako da ona angažuje bočne mišiće i jača ih.
NOŠENjE
Bebu nositi od sebe, tako da se leđima oslanja o osobu, koja ga drži. U suprotnom, sužava mu se vidno polje. U pravilnom položaju, ono aktivira svoje mišiće, a i ručice su mu slobodne. U naručju, beba sme da se uspravlja maltene od rođenja, sa mesec dana, svakako, uz uslov da mu se glavica pridržava rukom.
BUDNO – NA STOMAK
– greŠka je što roditelji, dvo i tromesečnu bebu, ne stavljaju na stomak kada je budna. Položaj na stomaku, važan je naročito u drugom tromesečju, jer bebe, jačanjem leđnih mišića, uspostavljaju bolju kontrolu trupa i pripremaju se za sedeći položaj.
SEDENjE
VeĆina dece sa šest meseci može da sedi što se tiče stanja kukova, ali ne i što se tiče stabilnosti, razvijenosti mišića trupa. Podmetnu mu jastuke sa svih strana, a kad se oni sklone, dete pada glavom napred. Ovakvo, pasivno sedenje, uzrok je kasnijim češćim deformitetima i bolovima u leđima. Mnogo je važnije forsirati bočni sedeći položaj, u kome se dete, sa četiri-pet meseci, najpre oslanja na podlakticu, zatim na šaku i drugom ručicom se igra. Tako jača i bočne mišiće leđa i iz tog položaja, samo se diže u sedeći.
PUZANjE
– Veliki broj dece, ovu veoma važnu fazu, potpuno preskoči, ali ne zato što neće, nego nema priliku – kaže dr Sekulić. – U drugom-trećem tromesečju dete se najbolje oseća na tvrdoj podlozi, na podu. Treba staviti ćebe, ili barem ogradicu, da bi se postepeno uspravljalo. Pokazalo se da su deca, koja su puzala, sposobnija za sport i spretnija u svim složenim motornim aktivnostima.
HODANjE
Veliki problemi mogu da nastanu i kad roditelji uče decu da hodaju. Normalno je da zdrava deca prohodaju između 11. i 18. meseca. Velika je greška terati dete da to učini pre nego što mu je vreme.
– Roditelji često vuku decu između sebe, pa ona nemaju nikakvu reakciju da se zaštite – kaže dr Sekulić. – Padaju pravo na lice, pošto nisu navikli da pružaju ruke. Rizikuju se deformiteti stopala i kolena.
KENGUR
Kengur je nužno zlo, jer dete u njemu visi, nema adekvatan oslonac na karlicu. Mališana u kenguru uvek treba pridržavati kao kad se nosi u naručju. Ovo pomagalo valja koristiti u najmanjoj mogućoj meri. Za dužu šetnju, neprikladan je i naročito, ga ne treba upotrebljavati, dok beba ne navrši šest meseci. Pre tog uzrasta, marama je funkcionalnija.
DUBAK
– U pojedinim zemljama, zabranjena je proizvodnja dupkova – kaže dr Sekulić. – Oni nisu dobri, jer dete nema adekvatan oslonac na karlicu, niti na stopala. Ne uči se pravilno da hoda nego se odguruje, često samo prstićima, jer mu stopala ne dosežu do poda. Kad izađu iz dupka deca nastavljaju da hodaju na prstima i razvijaju pogrešne šeme, a veoma ih je teško „razbiti” i razviti pravilan hod. Dubak može da dovede i do problema s kičmom.
IGRAČKE
Kako dete sazreva, poželjno je da dobije loptice, ili kockice, primerene veličini njegove šake. Posle trećeg meseca, beba treba postepeno da otvara šake, da se oslanja na njih, zato igračke treba da imaju otvore, ili da mogu da se pritiskaju. To će bebi omogućiti da razvija pritisak i takozvani pincetni hvat, palcem i kažiprstom.
KIČMA KAO KIFLA
Zapostavljeno dete ima usporen motorni razvoj, dok forsiranje često prouzrokuje deformitete. Prerano sedenje dovodi do kifotičnog držanja leđa i problema sa promenama na kičmenom stubu. Rano stajanje i hod, može da stvori brojne deformitete: na stopalima, kolenima… Forsiranje samo jedne ruke, ima brojne posledice. Mozak se u tom uzrastu veoma brzo razvija. Ukoliko postoji i minimalna patofiziološka osnova, stvorena tokom trudnoće, ili porođaja, dete će neminovno ići linijom manjeg otpora. Ako mu je, recimo, lakše da nešto uradi jednom rukom, to će i činiti. Usled toga, razlike između leve i desne strane tela, vremenom će se povećavati, što će, sa godinama, stvarati sve veće probleme – zaključuje dr Aleksandra Sekulić.
Komentari (0)