Roditelji koji rade do kasnih večernjih sati decu na čuvanje mogu da povere u samo sedam državnih vrtića u Beogradu, jer većina objekata vrata zatvara već u 17 sati.
Obdanište „Kasper” na Vračaru, „Majski cvet”, „Dunavsko obdanište” i „Skadarlija” u Starom gradu, „Jelena Anžujska” na Savskom vencu, „Biser” u Novom Beogradu i „Neven” u Obrenovcu trenutno su jedini vrtići u kojima roditelji koji imaju takozvano evropsko radno vreme mogu da potraže mesto za svoje dete.
Neki od njih rade čak do 21.30 sati, a neki do 20 časova, dok većina drugih dečjih ustanova u gradu brine o klincima do 17 sati.
Aleksandra Ristić, majka petogodišnje Nine i trogodišnjeg Ognjena, kaže da bi čelnici predškolskih objekata morali više računa da povedu o deci čije mame i tate rade od jutra do mraka.
Svi poznanici koji imaju decu pričaju da ih nikada ne vode u vrtić pre osam ili devet sati, jer uglavnom od deset časova počinju da rade. Mali broj roditelja završava radni dan u 16 sati i teško može da „pokupi” dete do zatvaranja objekta – objasnila je Ristićeva.
Da su majke i očevi u nepovoljnom položaju zbog neodgovarajućeg radnog vremena u vrtićima, potvrđuje i Bojana Selaković, pi-ar Udruženja „Roditelj”. Ona kaže da su supružnici prinuđeni da plaćaju boravak dece u obdaništima, ali i usluge osobe koja će dolaziti po njihovog mališana u vrtić i voditi ga kući.
Time je kućni budžet dodatno opterećen, ali šta da rade roditelji koji nemaju bake i deke koje će im pomoći da prevaziđu ovaj problem. Oni koji imaju novac angažuju i bebi-servis i plaćaju vrtić – dodala je Selakovićeva.
Rukovodioci predškolskih ustanova ističu da se radno vreme vrtića utvrđuje na osnovu potreba i zahteva roditelja, ali da su se u većini sprovedenih anketa (koje se uglavnom rade u junu i septembru) mame i tate izjasnile da im najviše odgovara da obdaništa rade od šest (negde i 5.30 sati) do 17 sati.
Ovo „pravilo” uglavnom važi u svim vrtićima, ali je, ipak, u poslednjih godinu dana došlo do pomeranja radnog vremena za jedan sat, pa tako mnogi objekti u Beogradu sada dežuraju do 18 sati.
U septembru smo poslednji put radili anketu i u onim objektima gde su roditelji zahtevali produžili smo radno vreme do 18 sati. Po zakonu, obdaništa moraju da rade punih 11 sati, a mi radimo i po 12 sati – istakla je Biljana Gajić, pomoćnik direktora Predškolske ustanove „Čukarica”.
Neki roditelji rade gotovo ceo dan i za njih je spasonosno rešenje da nađu vrtić gde će decu moći da povere više dana u toku nedelje. Pri PU „Savski venac” postoji jedinstven vrtić „Kralj Petar Prvi” u kojem mališani borave pet dana u nedelji, a vikendom odlaze kući.
Interesovanje roditelja je, prema rečima Gordane Petrović, direktorke ove ustanove, veliko, a, osim dece iz siromašnijih porodica, ovde upravo borave klinci mama i tata koji imaju posla preko glave.
Iako se možda nekima čini da svi kasnije počinju da rade, nama mnogi roditelji koji rade u trgovinama, aerodromu ili državnim firmama već u šest sati dovode decu.
Dešava se da roditelji kasne sat ili dva po dete, ali ne i da ih zaborave. Ukoliko ih duže vreme nema, pravilo je takvo da vaspitač obaveštava MUP i Centar za socijalni rad – naglasila je Mira Skendžić, direktorka PU „Vračar”.
Prema pravilima, da bi mogla da se formira večernja grupa u nekom objektu, potrebno je da se nadležnoj predškolskoj ustanovi podnese zahtev sa potpisima najmanje 15 ili 20 roditelja iz jednog obdaništa.
Zahteve za produženje radnog vremena čelnici vrtića šalju Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu, koji odlučuje da li će molba mama i tata biti usvojena.
Ali, roditelji su dužni da dostave i papire svojih radnih organizacija koji potvrđuju da oni stvarno rade do „sitnih” sati. Ipak, činjenica je da ovakvu potvrdu mali broj roditelja može da dobije, jer je zvanično radno vreme privatnih firmi do 17 sati, iako vlasnici traže da radnici ostaju nekoliko sati više.
Komentari (0)