Jedan od najvažnijih zadataka svakog roditelja jeste da detetu nametne ograničenja i da ga nauči da pravi razliku između dozvoljenog ponašanja i onoga koje je neprihvatljivo. To, međutim, nije nimalo lako, jer svaki uzrast je priča za sebe. Tako roditelji sasvim malog deteta nailaze na drugačije probleme od onih koji muče roditelje adolescenata. Ali, i jedne i druge ovi problemi veoma zbunjuju, frustriraju, pa i plaše. Često se i jedni i drugi žale da ne znaju kako da reše neki problem sa svojim detetom, bez obzira na njegov uzrast. Da li da samo koriste pohvale, ili i grdnje, pretnje, kazne!
Alem Kazdin, profesor psihologije na Univerzitetu „Jejl” i stručnjak za poremećaje dečjeg ponašanja, smatra da se kažnjavanjem ne može mnogo toga postići. – Ukoliko roditelj želi da kazni svoje dete i tako ga nauči šta nije dozvoljeno, on mora da povede računa da ta kazna ne bude prestroga i da ne traje suviše dugo. Mnogo je bolje dete pohvaliti i nagraditi kada se lepo ponaša, nego ga kazniti kada pogreši, jer kazna gotovo uvek vodi ka eskalaciji provokacija i pooštravanju sankcija – ističe profesor Alem Kazdin. Tako je sasvim pogrešno kada roditelj kažnjava dete tako što mu nameće određenu aktivnost, ili mu zabranjuje izlaske i druženje sa vršnjacima. Deca, naročito ona mlađeg uzrasta, od tri do pet godina, daleko bolje prihvataju sistem dobijanja pozitivnih, ali i negativnih poena, za vrednovanje njihovog ponašanja, naročito ako to podrazumeva simbolično nagrađivanje u vidu omiljenih slatkiša kada postignu zadati cilj.
– Grdnje, uvrede i pretnje upućene deci predstavljaju jedan oblik zlostavljanja koji kasnije može dovesti do nastanka ozbiljnih psihičkih problema – smatra profesor psihijatrije na Univerzitetu „Harvard”, Martin Tajčler. On ističe da svaki oblik vikanja, verbalnog ponižavanja, ismevanja i konstantnog kritikovanja može kod deteta dovesti do pojave depresije ili nekontrolisanog besa, a kod adolescenta značajno uvećava rizik od bolesti zavisnosti. Naime, naučno je dokazano da takvo ponašanje roditelja negativno utiče na normalan razvoj detetovog centralnog nervnog sistema. Naučnici sa Kraljevog koledža iz Londona ustanovili su da je detetov um veoma osetljiv na verbalne napade, naročito u periodu ranog puberteta. Do tog zaključka oni su došli na osnovu snimaka mozga magnetnom rezonancom dece uzrasta od 11 do 14 godina koja su bila izložena verbalnom zlostavljanju. Ti snimci otkrili su promene u strukturi veza između dve moždane hemisfere koje nagoveštavaju da se kod takve dece češće javljaju brojni psihički problemi. Dakle, svako ispoljavanje agresije prema detetu ozbiljno ugrožava njegov psihički razvoj i ruši temelje njegovog pozitivnog odnosa sa roditeljima. Zato Džon Kabat-Cin, direktor Klinike za smanjenje nivoa stresa iz Masačusetsa, naglašava da su uzajamno poštovanje i saosećajnost temelji dobrog vaspitanja. Zato svim roditeljima poručuje: „Ne prisiljavajte dete da ispuni sva vaša očekivanja. Prihvatite ga onakvim kakvo jeste. Uvek ćete mnogo više postići ako mu date lični primer i nagradite ga za dobro ponašanje. Što manje ga kritikujte i nikada ga ne vređajte i ne ismevajte!
KOJA JE NAJBOLJA STRATEGIJA?
Prvih godinu dana
Tokom prve godine života za normalan razvoj svake bebe presudna je njena veza sa majkom koja mu pruža zaštitu i ljubav. Svako nasilno odvajanje od majke negativno utiče na bebin razvoj.
Od 1. do 3. godine
U ovom uzrastu najvažnije je da roditelj detetu pruži utehu ako mu je potrebna. Za pravilan razvoj mališana uzrasta od prve do treće godine veoma su važne pohvale.
Od 3. do 5. godine
Dete ovog uzrasta često i kritiku shvata kao izraz poklanjanja pažnje. Ponekad ona kod njega može podstaći neželjeno ponašanje. Stoga, ukoliko baš morate da intervenišete budite odlučni i dosledni, ali nikako prestrogi ili agresivni. Jer, ako na svaki detetov nestašluk prvo reagujete vikom, a kasnije popustite, ništa nećete postići.
Od 5. do 8. godine
Da biste mališana ovog uzrasta naučili lepom ponašanju morate mu pre svega pružiti dobar primer. Između pete i osme godine dete je izuzetno osetljivo na svaku kritiku, ili kaznu pred drugima, pa to maksimalno izbegavajte.
Od 8. do 11. godine
Dete ovog uzrasta roditelj treba da nauči da iskazuje sopstvena osećanja i da mu pruži utehu ako iz nekog razloga oseća strah ili razočaranje. Eventualno nasilničko ponašanje deteta od 8. do 11. godine roditelj ne sme, niti može, sprečiti batinama! Radije razgovarajte sa detetom i ličnim primerom mu pokažite kakvo ponašanje od njega očekujete.
Od 11. do 14. godine
Vreme je da roditelji postepeno smanje kontrolu nad detetom. Neka ograničenja svakako treba ukinuti, dok oko drugih roditelji moraju ostati vrlo odlučni i dosledni. U ranom pubertetu i dečaci i devojčice su veoma osetljivi na verbalne uvrede. Bes i gnev roditelja na detetovo nedolično ponašanje samo produbljuje jaz i još više ga udaljava od njih.
Komentari (0)