Lepe reči ne deluju pozitivno na svako dete. Stručnjaci su ustanovili da mališani koji imaju malo samopouzdanja loše reaguju na pohvale starijih, jer osećaju veliki pritisak misleći da moraju sve dobro da urade i opravdaju poverenje.
Kada je reč o vaspitanju, moderni roditelji po savetu stručnjaka mnogo češće primenjuju pohvale od kazni i kritika. Međutim, lepe reči ne deluju pozitivno na svako dete. Stručnjaci su ustanovili da mališani koji imaju malo samopouzdanja loše reaguju na pohvale starijih, jer osećaju veliki pritisak misleći da moraju sve dobro da urade i opravdaju poverenje. To ih blokira, pa često u želji da zablistaju, potpuno podbace.
Nekoj deci jednostavno ne prijaju pohvale
Britanski, američki i holandski naučnici su istraživali ovaj problem kod 240 dečaka i devojčica od 8 do 12 godina. Njima je rečeno da popune upitnik na osnovu koga će se oceniti koliko imaju samopouzdanja, a potom da što je moguće bolje preslikaju crtež. Decu, za koju su testom procenili da su nesigurna, stručnjaci su najviše hvalili, a samouverenijima su uputili manje komplimenata. Ispostavilo se da prva grupa nije uspela dobro da preslika ni najjednostavnije slike, uprkos velikom podsticaju. Za razliku od njih, oni sa više samopouzdanja su sve zadatke obavili uspešno.
– Kada detetu sa niskim samopouzdanjem kažete da je nešto uradilo fantastično, velika je verovatnoća da će se uplašiti i blokirati. Pojaviće se strah da uvek mora da zadovolji visoke kriterijume, tako da pohvale imaju suprotan efekat – zaključio je istraživač Edi Brumelman.
Komentari (0)