Pogled iz dečjeg ugla na sliku Van Goga

U muzeju holandskog postimpresioniste u Amsterdamu devetoro dece u dobi 11-12 godina i 12 odraslih osoba posmatrali su njegovu sliku uz pomoć posebnog uređaja koji je beležio promene pravca gledanja.

Potom je učesnicima ispričana istorija platna velikog slikara.

Utvrđeno je da su deca prvo razgledala svetle detalje na platnu, one koji upadaju u oči, veliko tamno drveće na svetloj pozadini ili kuću u pozadini. Odrasli su više bili zainteresovani za delove platna gde se najočiglednije ispoljavaju poznate karakteristike Van Gogove likovne tehnike.

Zatim su učesnici eksperimenta saslušali „lekciju” o slici i kada je predavač rekao da je na delu platna na kojem je naslikano seno sačuvana zelena boja koju je umetnik koristio za drugi pejzaž, pažnju dece, za razliku od odraslih, naglo je privukao ovaj detalj. Profesor Frančesko Voker, vođa istraživačkog tima, tvrdi da na ovaj način deca pokazuju sposobnost da se sa jedne vrste pažnje brzo prebace na drugu.

Psiholozi su utvrdili da postoje dve vrste pažnje – prva koju su uslovno nazvali „odozdo – na gore” kada čovek koristi osnovne podatke i fokusira pažnju na najsvetlije objekte. Ovaj tip pažnje često je prisutan kod dece i zbog toga njih privlače upadljive svetleće reklame ili svetao otisak na majici nepoznate osobe, piše Raša tudej.

Drugi tip pažnje naučnici su nazvali „odozgo – na dole”, gde se informacija koju čovek prima obrađuju na osnovu već poznatih činjenica i čovek sam odlučuje na šta će da usmeri pažnju. Ovaj tip pažnje karakterističan je za odrasle osobe s tim što se sa godinama umanjuje sposobnost korišćenja prvog tipa.

Kada su deca prvi put videli sliku Van Goga ona tada ništa nisu znala o umetniku i za njih je pejzaž velikog slikara bio samo skup obojenih mrlja. Nakon što su odslušali „lekciju” videli su delo slavnog Holanđanina u sasvim novom svetlu. Odrasli su odmah na slici počeli da traže potvrdu onoga što su još ranije znali o specifičnoj tehnici slikanja Vinsenta van Goga. Istraživači veruju da, kako odrastamo, prestajemo da vidimo svet onakav kakav on jeste, već sve počinjemo da posmatramo kroz prizmu sopstvenog iskustva.

Tinejdžeri stari 11-12 godina već su dovoljno veliki da obrate pažnju ne samo na svetle objekte. Oni, međutim, još uvek nisu dovoljno odrasli da ih u tome ometa težak teret životnog iskustva. Dakle, oni lako mogu da prelaze sa jedne vrste pažnju na drugi. To značajno povećava njihove kognitivne sposobnosti, smatraju holandski naučnici.