Roditelji u Srbiji opremu i hranu za novorođenčad i bebe plaćaju i do 30 odsto više nego u zemljama u okruženju.
Za početne troškove koji uključuju krevetac, kolica, sedeljku za automobil, komodu za presvlačenje i osnovni komplet pamučnih pelena i kozmetike potrebno je od 500 do 1.000 evra, dok je svakog meseca samo za pelene potrebno izdvojiti oko 3.000 dinara.
Pre nego što mama izađe iz bolnice, u sobi za novog člana porodice već bi trebalo da se nalaze krevetac, kolica, torba, nosiljka, pelene, flašice i garderoba. Ukoliko se roditelji odluče za najjeftinije artikle, za sve ovo iz džepa treba da se izdvoji najmanje 50.000 dinara, dok im je za stvari nešto boljeg kvaliteta potrebno oko 1.000 evra, pa je za mlade roditelje spas ako imaju od koga ovu opremu da naslede. 
Vladimir i Milena Petković nisu bili te sreće, pa su morali da kupe sve – od kreveca, kolica i komode do benkica, pelena, zeka, kozmetike i svega ostalog što je potrebno tek rođenoj bebi. Na pitanje koliko su novca potrošili u prvih nekoliko meseci bebinog života kao iz topa, uz duboki uzdah odgovaraju – „mnogo”.
– U prva tri meseca potrošili smo više od 2.000 evra. Iako imamo plate iznad proseka i pomažu nam roditelji koji imaju dobre penzije, nije nam bilo svejedno. Često se pitamo kako izdržavaju oni koji žive od prosečne zarade u Srbiji. Svaki odlazak u prodavnicu košta oko 1.000 dinara, dok u apoteci ostavljamo i duplo toliko – priča Vladimir Petković.
Kada se sredinom prošle godine zahuktala priča o ukidanju PDV-a na bebi opremu, mnoge prodavnice povećale su cene ovih proizvoda za oko 20 odsto, a i pre tih poskupljenja hrana i potrepštine za bebe bile su skuplje kod nas nego u okruženju.
SVE VIŠE RODITELJA NABAVLJA BEBI OPREMU U INOSTRANSTVU
Sanja Grandić, urednica portala „Bebac” i majka dvogodišnje devojčice, kaže da sve više roditelja nabavlja opremu za svoju decu u inostranstvu, zbog povoljnijih cena i boljeg kvaliteta.
– Više im se isplati da plate put do, recimo, Mađarske nego da kupuju u Srbiji. To je jasan pokazatelj razlike u cenama, ali ne u korist Srbije. Cena zaštitne ogradice koja se montira na stepenište kako se beba ne bi penjala kod nas je 50 odsto skuplja nego u ostatku Evrope. Roditelji često garderobu za mališane kupuju u inostranstvu i tvrde da je plaćaju tridesetak odsto jeftinije – priča Grandić.
Ona objašnjava da ako u mesečnu računicu uvrstimo samo potrošni materijal kao što su pelene, higijena i bebi hrana, potrebno je najmanje 7.000 dinara mesečno. – A gde su krevetac, kolica, auto-sedište, kadica, odeća, flašice, dude, igračke, knjige? Najjeftiniji krevetac s dušekom košta oko 10.000 dinara, prosečna kolica oko 15.000, auto-sedište takođe 15.000. Računica nas dovodi do podatka da je za osnovne potrebe u toku bebine prve godine potrebno nekoliko prosečnih plata.
Udruženja roditelja nadala su se da će im ukidanje PDV-a na bebi opremu smanjiti troškove, ali se čini da će od ove pogodnosti imati koristi samo mali broj roditelja koji se uklapa u uslove koje je Vlada propisala.
– Roditelji umesto da uživaju u odrastanju svoje dece, treba da brinu o tome da li im prihodi u toku meseca ne prelaze određenu sumu, da razmišljaju o prikupljanju računa i proceduri vraćanja PDV-a. Svi roditelji treba da imaju iste uslove za odgajanje dece, barem kada se radi o onome što im država nudi, a ovde imamo primer diskriminacije na osnovu primanja, na osnovu vrednosti nekretnine koju poseduju, pa čak i diskriminaciju na osnovu uzrasta deteta. Država mora da pronađe sistemsko rešenje kako bi omogućila da cene bebi opreme u našoj zemlji budu niže jer tu opremu kupuju i bake i deke i prijatelji i rođaci, a ne samo roditelji – zaključuje Grandić.
Daliborki i Petroniju Mihajloviću, roditeljima devetomesečnog Jovana, važno je da njihov sin ima sve što mu je potrebno i da sve potrepštine za bebu budu kvalitetne – od kreveca do hrane. Posle početnih troškova koji su bili veliki udar na njihov džep, sa mesečnim troškovima mnogo lakše uspevaju da izađu na kraj.
– Kada smo prebrodili kupovinu onih velikih, značajnih i skupih stvari, sve ostalo je lako. Pošto dojim bebu, ne kupujemo formule za hranjenje, a znam da mi se prijateljice koje ih koriste žale da je hrana za bebe preskupa. Naši troškovi svode se na dva pakovanja pelena, za šta nam je potrebno oko 3.000 dinara plus još nešto manje od toga za kozmetiku, sveže voće i povrće od kojih pravimo kašice i sokove, pošto kupovne ne uzimamo – objašnjava Daliborka.
Iako joj trenutni troškovi nisu nepodnošljivi, kako beba raste, sve je više novca potrebno za odeću i obuću.
– Šokirala sam se kada sam nedavno bila u Nemačkoj i kada sam videla da odeća za bebe košta i tri puta manje nego kod nas. Pantalone koje su kod nas oko 1.500 dinara kod njih su 500, ali je njihova satnica sedam evra, a naša 100 dinara. Prijatelji koji žive u inostranstvu rekli su nam da je kvalitet pelena istog proizvođača mnogo lošiji u Srbiji nego u Nemačkoj, gde su i nešto jeftinije – objašnjava ona.
Kako Daliborkina beba uskoro treba da prohoda, potrebne su joj cipelice za šetnju koje u Srbiji ne može da nađe za manje od 50 evra, a isti problem mnogi roditelji maju sa plastičnim dečjim sandalicama za koje je takođe potrebno izdvojiti oko 5.000 dinara, dok se u inostranstvu na sniženju mogu kupiti za manje od 1.000 dinara.
Komentari (0)